Др Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института, одржала је предавање „Реликвије Часног крста у средњовековној Србији“ у циклусу јавних предавања поводом 1700 година Миланског едикта, које организује САНУ.Прилог приредиоМарко Јовановић

Недавно откриће реликвијара са честицама Часног крста у цркви из седмог века на обали Црног Мора, крај Сепе, обновило је интересовање научне заједнице о симболичкој моћи Часног крста у историји хришћанства.

Ова реликвија је од времена њеног открића у другој деценији четвртог века постала симбол цара Константина и гарант мира његовог царства, подвукла је проф. Поповић.

Осим сложене литургијске и друштвене функције у оквиру прослављања Уздизања Часног крста, Крст је имао дипломатску и војну функцију и био је искључиви прерогатив ромејског василевса, истакла је проф. Поповић.

Пекторал Стефана Немање са честицом Часног крста демонстрирао је своју моћ у грађанском рату, а његов значај за његову династију истакнут је у беседи светог  Симеона свом сину Стефану, подсетила је проф. Поповић.

У промењеним односима снага, након крсташког похода на Цариград, свети Сава је до реликвија долазио не само кроз поклоне дародаваца, већ и кроз куповину истих. Не треба сметнути са ума, наглашава проф. Поповић, да је Сава дубоко разумевао њихово богословско и симболичко значење, поготово Часног крста који је положио у цркву манастира Жиче.

Са периодом деспотовине Србије, реликвија Часног крста почела је да губи на значају, као и у читавој Западној Европи. Проф. Поповић је рекла да је преуређењем Београда деспот Стефан нагласио значај других реликвија.

Падом српских држава у 15. веку, првобитно идеолошко значење Часног крста је нестало, али се његова метафизичка представа очувала у епској песничкој традицији.  Судбина Часног крста који је руски владарски дом поклонио краљу Александру Првом доказ је како ова моћна реликвија задржава своје значење у складу са новим тренуцима, закључила је проф. Поповић.