Владика Атанасије сведочи о тешком положају преосталих малобројних Срба, чији се број пење до свега 33.000, на тлу једне од географски највећих и по природним лепотама најлепших, али по броју и разуђености православних - страдалне епархије на простору два кантона БиХ и мањим делом РС, али и о васкрсењу древних манастира Рмањ, Клисина, Глоговац, Веселиње. Говори о значају добре сарадње са оружаним снагама, улози војних свештеника и веронауци, подсећа да свако ко је свесно крштен има способност да устане из блата, позива расејане да не изгубе корен са завичајем и помогну Епархију, а све некрштене да размисле о смислу живота и да се крсте, питали смо га и за његове духовне узоре, препоручену литературу и поуку којом истиче да треба да „чујемо шта Христос говори“