У петак, 25. октобра 2019. године, Епископију пакрачко-славонску посетиће Његово Преосвештенство Епископ рибински и даниловски г. Венијамин из сестринске Руске Православне Цркве. Том приликом, с домаћином Његовим Преосвештенством Владиком славонским г. Јованом, уз саслужење свештеног клира епархија Славонске и Рибинске, у суботу 26. октобра 2019. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Јасеновцу служиће Преосвештени Владика г. Венијамин.

Братство Храма Светог Пантелејмона у Миријеву служиће у среду, 23. октобра 2019. Акатист Блаженој Матрони Московској, са почетком у 17 часова. Позивамо верни народ да учествује у молитви Господу и Његовим светима, међу којима је и руска угодница Божја, Света Матрона, с краја 19. века.

У савременој лингвистици и философији језика много простора је посвећено могућностима и ограничењима људског језика у изражавању стварности које окружују али и надилазе људску егзистенцију. У разговору са теологом Александром Милојковим разговарамо о томе како су на слична питања одговарали велики оци Цркве свети Григорије Богослов и свети Августин. У којој мери се на тему богопознања може применити израз агностицизам? Како нам се Бог открива? И каква је веза мистичког искуства и литургијског опита сједињења са Богом у Христу, према овим оцима?

Савремена православна теологија је позвана да чита дела светих отаца, лишена предрасуда и идеолошких наноса. Учење светог Августина о Светој Тројици тумачено је донедавно у супротности са теологијом Кападокијских отаца. Теолог Александар Милојков, докторанд на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, говори о непходности другачијег приступа, отвореног за поруку списа овог оца Цркве која је важна и за савремено разумевање онтологије личности, како на равни тријадологије тако и на равни антропологије.

Постмодерна визија човека, његовог постојања, историје и смисла представља огроман изазов за православну теологију. Др Давор Џалто, професор на Америчком универзитету у Риму, и др Здравко Јовановић, доцент на Православном богословском факултету у Београду, говоре о могућностима православне теологије да реафирмише сопствено предање одговарајући на постмодерно релативизовање човека и његове природе, извршено у свеобухватној деконструкцији великих прича, како идеолошких тако и религијских.

Велики рат је окончан ратном победом савезничких војски над Централним силама. Међутим, Велики рат није завршен потписивањем једног мировног уговора 1918. Излазак из Великог рата је, у политичком и још више у психолошком смислу, био дугачак процес који је у читавој Европи, а нарочито у Србији, утицао на обликовање културе сећања, идеологије и идентитета. О томе како је излазак из рата изгледао током бурних деценија прошлог века у Србији говорио је др Станислав Сретеновић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду.

Историја свакодневног живота српских војника и цивила за време Првог светског рата, у периоду од 1914. до1915. и од 1916. до 1918, пружа потпунију слику о размерама и утицају ратних збивања на живот ондашњих људи. Др Данило Шаренац, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, расветлио је мање познате странице ратних догађаја у предавању под називом „Живот у Србији у току рата“.

Колубарска и Церска битка биле су прве велике савезничке победе над Централним силама које је извојевала Србија. Њихов значај је немерљив уколико се узме у обзир да се на почетку Великог рата Србија опорављала од минулих Балканских ратова, као и то да је пред собом имала далеко бројнијег и боље наоружаног непријатеља. О току битака, њиховом одјеку и значају за Србију на самом почетку Великог рата говори др Александар Животић, доцент на Филозофском факултету у Београду.

Савремена истраживања односа Србије и великих сила уочи избијања Првог светског рата подељена су у својим закључцима у погледу тога да ли су сложени односи међу европским земљама довели до неизбежног сукоба или је одговорност на Србији која је, подршком радикланим покретима за ослобођење, претворила један локални сукоб у један од најкрвавијих окршаја у историји човечанства. Какви су били интереси великих сила и на који начин је Србија могла да се избори за свој опстанак у породици европских народа говори др Милош Ковић.

Данас се одиграва интензиван сусрет до недавно географски и културно удаљених религија. Током историје православље и зен будизам су се само местимично сусретали. Упркос упечатљивим доктринарним разликама, обе религије полажу велику пажњу човековим егзистенцијалним питањима, као што су: живот и смрт, смисао, истина, спасење, просвећење. О сличностима и разликама у њиховом испољавању, изражавању и преношењу религијског искуства чућете у разговору проф. др Дaлибора Кличковића са оцем Вукашином Милићевићем и будистичким монахом Okwang Sunimom.