Смисао живота, трагање које траје миленијума. У чему се огледа успех у овом трагању. Да ли успех у пословном, друштвеном или политичком или било ком другом пољу, за који жртвујемо своју породицу, етичке принципе, здравље, свој живот и то не само физички, може да буде довољна сатисфакција за оно што губимо. На који начин можемо да утемељимо своје биће и да свом жививоту дамо сигуран ослонац? Из чега се изводи идентитет људског бића? Ова и друга питања разматрамо са др. Рамешом Ричардом (Ramesh Richard).

Исус Христос је био човек који је говорио као онај који власт има, не као књижевници и фарисеји (), чак су му и његови непријатељи признавали да нико никад није тако говорио (). Христос, ипак, није био само учитељ мудрости, побожности и врлине. Он је био њихово ооваплоћење. Логос (Реч) и Премудрост (Софија) Божија чије се лично постојање делом већ најављује у старозаветним списима у Христу нам постаје доступно. О овоим христолошким аспектима појма мудрости и логосности говоримо вечар са др. Мајклом Грином, пензионисаним проферором Универзитета Оксфорд.

Уколико се хришћанска, ноовзаветна, еванђеља могу схватити као базичан корпус Новог завета, аналоган Петокњижју у Старом завету, уколико се такође Дела св. апостола схвате као историјски спис Новога завета аналоган историјским списима Старог, а Откривење Јованово новозаветним пророчким списом који је у корелацији са старозаветном пророчком књижевношћу, посланице светих апостола моглу се сагледати као корпус новозаветне мудросне књижевности. Највећи број посланица се приписује св.ап. Павлу и оне су тема наше вечерашње емисије.

Као хришћани склони смо да наглашавамо божанску природу Господа Исуса Христа и његово спаситељско-искупитељски чин остварен кроз крсно-васкрсно дело. Не смемо, ипак, забравото да иако је био Син Божији, Христос је био и Син Човечји, прави човек и да је значајан део његовог деловања био усмерен ка човеку у смислу његовог конкретног историјског постојања и живота. У том контексту веома је значајан аспект Христоовг деловања као Учитеља мудрости, етиле и живота. То је тема вечерашње емисије Свет Библије.

Псалми Сломонови су збирка која обухвта низ религијских песама насталих у периоду између два завета. Иако није у питању канонски спис, значај ове збирке је велики јер нам осветљава развој мудросне књижевности у периоду настанка хрићанске вере. Збирка је очигледно била под утицајем хришћанских идеја и на бази њих, подражавајући старозаветне псалме покушава да осветли мрачне догађаје који су се надвили над Јудејом током краја седме и почетка осме деценије хришћанске ере. О томе разговарамо са докторандом богословских наука Јованом Лазаревићем.

Књиге Премудрости Соломонових, Премудрости Исуса Сина Сираховог и низа других списа који су самосталне књижевне целине или делови већих целина представљају корпус мудросне књижевности унутар тзв. дефтероканонских списа Старог завета. Који је њихов значај, улога и место у канону Светога писма и који је њихов допринос разумевању појма мудрости у позном предхришћанском периоду? О томе и многим другим моментима повезаним са мудросном књижевношћу дефтероканонских списа вечерас нам говори ма богословских наука, Јован Јовић.

Пророк који се свађа са Богом, бежи од задатка који му Бог поверава и гневи се због Божије мислости према народу коме жели уништење,народу који је донео унитење његовом народу. Пророк који проживљава искуство смрти и повртка у живот поставши праслика и самог Господа Исуса Христа, пророк Јона... Спискоји се повезује са именом овог пророка убраја се у пророчку књижевност, али је истовремено и мудросни спис којим се јудејски народ, у једном тренутку када је услед различитих околности налазио у искушењу изразитог верског и националног сепаратизма, открива порука универзализма спасења.

Сви библијски списи су свети, али је Песма над Песмама најсветији, говорио је један од јеврејских равина из 2.в.хр.ере. Лепота овог списа је заиста величанствена и то не пре свега због префињености књижевног израза са којим се сусрећемо у њој, већ надасве због теме којом се бави - љубави, и то љубави на различитим нивоуима укључујући духовни, психолошки, телесни... и све њих сједињујући у једном онтолошком љубавном односу који се успоставља између два бића која се воле. О овом библијском спису и темама које се у њему покрећу разговарани са ма Игором Митровићем.

Можда и једино искуство које повезује све људе на свету, без обзира где живе, и којем историјском периоду припадају је искуство патње. Патња је универзална стварност човечанства која се показује највећим философско-богословским проблемом за верника, нарочито када је доживљава неко ко је праведан и побожан. Ово је проблем са којим су се суочили највећи религијски мислиоци света, а списи који су њему посветили су веома бројни. Нарочито место међу тим списима има Књига о Јову. Један од најлепших, најтежих и најкоплекснијих библијских списа о којем разговарамо са ма Игором Митровићем.

Привидни песмимизам Књиге Проповедникове наставља да нас заокупља и у седмој емисији серија Мудросна књижевност Светог Писма. Овога пута усресређени смо на 6. и 11. поглавље овог библијског списа који представљају својеврсну потрагу античког библијског писца за смислом живота. Др Р. Антић нам показује да се човек антике у својим егзистенцијалним трагањима и тежњама, заправо, и не разликује од човека 21.в.