Божићна прича "Малишан код Христа"

Уочи празника Рождества Христовог имали смо прилику да питамо новинара и писца Зорана Николића, ауторa више значајних књига о Београду, о томе како је изгледала прослава Божића у ранијим епохама у српском народу чији су држава и друштво доживели бројне промене у последњих стотину година и како је дошло до тога да се после Другог светског рата међу Србима, који дотад нису придавали значај прослави „Нове године“ већ су породице сабирали под сводове храмова посебно о Божићу и другим великим празницима, скрене пажња са рођења Спаситељевог на пуко ново-календарско обележавање преласка из месеца децембра у јануар, и како су о свему што се догађало извештавали новински чланци и огласи тога доба.

Књижевник и историогаф Радован Калабић, аутор више изузетних књига које осветљују намерно замрачене странице српске историје, дели са нама дивне успомене на Божић у детињству, своје одрастање и стасавање, осећају припадности међу Србима у Чикагу, разумевању времена у коме је живео и неосуђивању (својих) родитеља. Наш гост доноси истину о наводној издаји ђенерала Драже Михаиловића, од стране капетана Николе Калабића, презимењака нашег саговорника.

Настојатељица манастира посвећеног икони Богородице Тројеручице у насељу Трешња засеок Дробњаци, мати Злата (Пантелић), говори о не тако давним годинама када су међу Србима прославе Христових празника биле ретке. "Васпитана сам у доброти, али без Бога", каже наша гошћа. Чућете како је од тврдог комунисте њен отац постао домаћин који уноси бадњак, како је пецање помогло у смирењу и како је прогледала духовним очима.

Шта је све остварено између два Божића, који значајни помаци су направљени у сарадњи државних органа и институција са СПЦ када је у питању служба затворских свештеника, питали смо о. Глигорија Марковића, духовника у Окружном затвору и специјалној затворској болници у Београду, такође координатора затворских свештенослужитеља наше Свете Цркве, али и пароха у храму Св. цара Константина и Јелене на Вождовцу. Чућете више о библијкој радионици, раду капеле Христовог Васкрсења, скуповима са свештеницима из других хришћанских цркава, али и о изузетно значајној посети о. Гервасиоса Раптопулоса који је на челу грчке добротворне организације која помаже притвореницима.

Како је изгледала прослава Божића у њеном дому када је била дете, које то успомене, утиске и мирисе носи у свом срцу, говори монахиња Теодора (Васић), намесница манастира Ваведење Пресвете Богородице у Београду на Сењаку. "Породица је чврст ослонац за све нас", истиче мати Теодора и додаје да "површност у животу и вери води у странпутицу".

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, топло је поделио са нама успомене на Јањ и прослављање Божића у време свог детињства.

Игуман светиње посвећене Светим Архангелима, задужбине краља Драгутина, која се налази у близини Шапца, на обронцима Цера, те је и својим местом била сведок важних историјских догађаја, посебно током Првог светског рата, архимандрит Николај говори о прошлости овог духовног уточишта, школе и ратне болнице, потом о прослављању Божића под сводовима манастирске цркве, уз духовне поуке којима се надахњујемо дочекујући Рождество Христово.

Хиљаде верника дочекује дан рођења Господа нашег Исуса Христа у светом граду Јерусалиму, односно оближњем Витлејему – месту рођења Богомладенца. Међу њима је увек и група поклоника која сваке године у Витлејему борави у организацији Поклоничке агенције СПЦ „Доброчинство“. На челу „Доброчинства“, од оснивања агенције пре две деценије, је г. Драган Вукић, врсни познавалац историје хришћанства, теолог и туристичи водич са великим искуством овенчаним многим признањима у тој области, који говори о чудесном дочеку Рождества Христовог у Витлејему.

Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и старешина цркве Ружице и капеле Свете Петке на Калемегдану, говори о суштинском смислу празновања Рождества Христовог, о даровима срца којима треба да приђемо колевци Богомладенца, о значењу Литургијског позива да оваплоћеном Господу „сав живот предамо“, о призиву „Мира Божјег“ у радосном Божићном поздраву – „Мир Божји, Христос се роди!“.