По прослави најпрослављанијег светитеља Господњег у Срба, св. Николаја Мирликијског, о. Арсеније Арсенијевић, старешина храма светог Вазнесења Господњег у центру Београда, указао је најпре да увек морамо бити свесни да кроз поштовање светитеља Господњих, исказујемо благодарност и поштовање Господу Богу нашем. Говорећи о речима Господњим „Ја сам светлост свету...“ отац Арсеније је напоменуо да „проналажењем светлости ми откривамо и мрак у себи“. Било је речи о девијацијама посебно у духовном животу, о фарисејима који су се самообмањивали робујући правилима и „користили Божије законе да оправдају своју сопствену правду“. А како да сагледамо себе изнутра и не будемо повређени када после мрака изађемо пред јаку светлост, или да не упаднемо у сопствену таму? „Наша природа је кварљива, а уз Бога и Божију благодат, човек надилази мучна стања“, каже о. Арсеније.

У данашњој емисији најпре слушамо речи беседе коју је на Никољдан 2018. године у манастиру Успења Пресвете Богородице у Подмаинама код Будве, поизнео Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Након тога, слушамо и беседу од недеље 26. по Духовима, од 15. децембра 2019. године, коју је произнео игуман манастира Подмаине јеромонах Рафаило (Бољевић). Оба звучна записа преузели смо са интернет видео-портала "Ју-тјуб" и канала манастира Подмаине.

Тумачећи јеванђељско зачало прочитано на светој Литургији у недељу 25. по Духовима, протојереј Небојша Тополић, старешина храма Рођења Пресвете Богородице у Земуну, управо поставља питање "ко је коме ближњи - да ли су други ближњи мени или ја њима"? У чему се та блискост огледа, да ли је љубав осећање, бирамо ли ми сами коме ћемо бити ближњи и како треба исказати човекољубље? Отац Небојша говори и о томе да ли су нам крвни сродници ближњи и додаје - "питајмо себе колико љубави и смирења имамо за своје ближње"? Да ли помажемо из интереса, некаквог очекивања или - из љубави? "Наше очи и уши увек треба да буду продужено срце" подвлачи отац Небојша који и подсећа на речи блаженопочившег Патријарха Павла - "Слобода нам је дата не да грешимо, него да не грешимо".

О Светој Тајни јелеосвећења и болести као Божијој посети, беседио је данас старешина Вазнесењског храма у центру Београда и парох и главни и одговорни уредник нашег радија, свештеник Арсеније Арсенијевић. Зашто постоји потреба да се врши ова Света Тајна, откуда толико болесних људи данас, да ли само бактерије и вируси изазивају болести, или су ту присутни и други фактори? Шта је рекао св. старац Пајсије СВетогорац о савременим болестима? "Унутрашње разједање и расцепање је карактеристика нашег времена", каже о. Арсеније и додаје да нам "болест показује колико смо везани за овај свет". Питали смо нашег госта и шта је потребно да безпоговорно прихватимо било које стање које нам Господ даје, мислећи пре свега на физичку, душевну или духовну болест.

О великом оцу Цркве Христове, св. Јовану Златоустом, Патријарху цариградском из 4. века, чија су неприкосновена вера у Господа, чистота живота, мудра дела и сила речи остали народу Божијем кроз сва времена као велико светило, говорио је данас ђакон мр Бошко Савић, професор Богословије Светога Саве у Београду. Свети Јован Златоусти је увео ред у Цркви, био је одличан тумач Светога Писма а његово дело "О свештенству" и данас је, чини се више него икад, веома актуелно. "Златоусти нас учи да ми као хришћани спознамо и схватимо да је наша Црква - наш дом, да смо породица" подвукао је ђакон Бошко.

О томе шта све Свети Сава, први архиепископ Српске Цркве, устанивитељ школства и здравства у Србији, личност која својим делом потире све људске границе и коме се моли цело Православље, значи за наш народ, чућете у изузетном архипастирском слову Преосвећеног Епископа сремског г. Василија, које је произнео 23. новембра 2019. године на свечаној Академији "Светом Сави у захвалност" одржаној у Руми. Слушамо и литургијску беседу јеромонаха Доситеја Хиландарца, игумана манастира светог великомученика Георгија у Ћелијама код Лајковца, коју је произнео у недељу 23. по Духовима, на дан св. Стефана Дечанског. Отац Доситеј надовезао се на прочитано јеванђељско зачало и беседио о гадаринском бесомучнику.

Протосинђел Јован (Миленковић), духовник манастира Покрова Пресвете Богородице у Лешју, доноси нам предивну причу о томе како су мошти светог мученика Флавијана који је живео у 2. веку, из далеке Картагине дошле у ову светињу Богом спасаване Епархије крушевачке. Чућемо како је ово чудесно путовање почело у старом граду Цириху и то са темеља старе цркве св. архиђакона Стефана, колико велику улогу је одиграо историчар др Мајкл Хеземан, светски стручњак за ранохришћанске мученике светитеље, реликвије и старине, признат и од стране Руске Православне Цркве. Колико се целих моштију ранохришћанских светитеља налази у самом манастиру Лешје и како је тачно установљено да су баш те мошти праве? О. Јован је са благословом Епископа крушевачког Давида сачинио текст Акатиста и Житија св. Флавијану, а читав тим људи је радио на детаљном истраживању живота овог Божијег угодника. Питали смо о. Јована како је изгледало његово путовање у Картагину, шта је све доживео тамо и како је дошло до оснивања хора "Флавијан" у манастиру Лешју који је снимио Акатист и Житије св. Флавијана, а чућемо и поједине нумере са компакт диска објављеног са изузетним штампаним издањем Акатиста.

Болести постоје и постојале су, али данас су се умножиле због неког размимоилажења духовних и телесних потреба", указао је на почетку данашње емисије архимандрт мр Алексеј (Богићевић), игуман манастира св. Луке у Бошњану. Слушамо поуке како треба живети, какав однос треба да имамо према светим моштима, у чему је смисао чуда, сведочанства верујућих, на шта смо позвани? "Људи који иду код разних врачара очекују само телесну корист, али не и духовну промену" указује о. Алексеј који подвлачи да се "кроз пост, покајање и причешће ми зацељујемо". Замолили смо оца Алексеја да упути поуку и утеху родитељима којима је чедо болесно, али и да каже нешто и о оним најтежим - духовним болестима.

Јеромонах Игнатије Шестаков, сабрат Сретењског манастира у Москви, у студију Радија Слово љубве говори о Јеванђелском позиву "Како хоћете да вама чине људи, чините и ви њима": То је упутство за свакодневни живот - како поступаш с људима, тако ће се и са тобом поступати, то је закон Љубави; Треба се увек сетити ових Христових речи, па помислити - како би ти урадио да си на положају другог човека; чека нас иста судбина, и старости и болести, тај закон нико не може да избегне; Не очекујмо враћање добра; Сви смо себи дали право да будемо депресивци, то је постала као нека обавеза која мора да буде присутна у животу, а то је уствари - неблагодарност према Богу, последица нашег нерада. Отац Игнатије нас позива на - духовни устанак, то је и наслов његове прве књиге на српском језику: Будимо бодри и пуни љубави и благодарности према Богу и људима, како нас Христос позива - будите будни! Све се мења у животу кад престанемо да ропћемо и када се захвалимо Богу за све, бар и најкраћим „Хвала Ти, Боже, за све!“. Отац Игнатије закључује: "Устанимо и кажимо "За све Теби благодарим, Господе", а највећи степен наше благодарности Богу је учешће у светом Причешћу на Светој Литургији!".

Протојереј Страхиња Голијан, парох храма Свете Петке у Сурчину, општина београдска али Епархија сремска, говорио је о недостатку љубави међу људима данас, а како рекосмо и „не-љубави“ првенствено у породици. Зашто долази до хлађења топлог људског односа, раздора у породици, развода бракова, како се ми у Цркви односимо према самохраним родитељима, или онима који немају децу, да ли их осуђујемо или..? „Људска душа је уморна и стиснута данас, те се људи окрећу страстима“ каже о. Страхиња и напомиње да смо ми слободни да бирамо и да „Бог неће дирнути у нашу слободу, јер условљавање било чиме није – љубав“. Уз пар дивних примера, напојен благодаћу Свете Земље из које се недавно вратио, о. Страхиња одговара и на питање када љубав постаје „не-љубав“ и то у име љубави?