Шта данашња деца знају о празницима, хришћанској традицији, породичним и моралним вредностима, које су улоге породице, школе и Цркве у њиховом васпитавању? Дечји часопис СПЦ ''Светосавско звонце'' и Верско добротворно старатељство АЕМ организују у недељу, 15. децембра у Комбанк дворани, свечаност за децу која уче веронауку у београдским школама. Више од хиљаду ђака кроз позоришну представу ''Вилинко Добрић'' сазнаће све о животу Светог Николе, и то је само почетак нових путева мисионарења међу онима који долазе, најављује за наш радио Димитрије Стикић, теолог и маркетинг менаџер међу децом омиљеног ''Звонца''.

Иако Арно Гујон, оснивач и директор француске добротворне организације Солидарност за Косово, већ годину и по дана није био у покрајини, помоћ из Француске редовно стиже. За Србе на Косову и Метохији пакује се ових дана велики, петнаести по реду Божићни конвој, који ће путовати више од две хиљаде километара до најугроженијих у енклавама и удаљеним селима. Гујон за Радио Слово љубве каже да иако је због забране уласка на Косово тужан, сада има мотива да ради још више и преданије, па је тако недавно отварање две велике штале и хладњаче доживео као још једну велику победу у напорима да Срби остану на својој земљи.

Које су личности узори младима у Србији? Да ли медијска пропаганда порока и бесрама сада заправо даје супротан ефекат - да све више деце улаже труд у свој развој и образовање? Да се може ићи другачијим, путем смисла, успеха и личне испуњености, сведоче ученици најбоље средње школе на свету - београдске Математичке гимназије. Дугогодишњи директор, математичар Срђан Огњановић за Радио Слово љубве говори о свом и њиховом раду и успесима. Посебан део емисије посвећујемо недавно преминулом, у историји Математичке гиманзије најбољем ученику, Михајлу Спорићу.

Филмске новости снимиле су на Косову и Метохији 189 православних српских светиња, од остатака древних храмова у Мушутишту, до Високих Дечана, Бањске и Грачанице. Директор ове националне установе Владимир Томчић за Радио Слово љубве каже да су снимања обављена са благословом наше свете Цркве, врхунском опремом и са три дрона, те да ће сав материјал бити на располагању СПЦ. Ексклузивно, открива и како је снимак Алојзија Степинца на којем благосиља усташе и позива на покатоличење Срба, а који чувају Филмске новости, пресудио да Ватикан одсутане од беатификације.

О феномену београдског Сајма књига, својим делима, навикама српских читалац, успесима и оспоравањима, домаћем издаваштву за радио Слово љубве говори најчитанији српски писац Љиљана Хабјановић Ђуровић. Она ће и ове године, током свих дана Сајма, бити са читаоцима на свом штанду.

Након свега десет дана распродато је прво издање књиге историчара Дејана Ристића под насловом ,,Митови српске историје". Зашто су теме из прошлости Србије кључне и данас? Аутор објашњава овај феномен за наш радио, а посебно истиче да је аутор свих илустрација у књизи је наш истакнути графичар Никола Радосављевић.

Између историјских чињеница и лаичких заблуда, између националне славе и болних сећања, књига ''Одјек прошлости'' Луке Мичете у неколико десетина изузетних текстова расветљава европску и српску историју у последњих готово хиљаду година. Познати новинар, писац и публициста каже за Радио Слово љубве да је ово дело настајало скоро четрдесет година, и да су неке од чињеница о великим људима и догађајима, важним за Србе и данас тешко разумљиве.

Веронауку похађа више од половине свих ученика основних и средњих школа у Београду или - преко 78.000 деце. Осамнаест година после повратка у школе и уз низ отежавајућих околности, верска настава ипак је све значајнији део просветног система, каже за Радио Слово љубве проф. др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу у Архиепископији београдско-карловачкој СПЦ.

У среду, 4. септембра навршава се годину дана од упокојења академика професора Владете Јеротића, неуропсихијатра и писца, професора Православног богословског факултета. О једном од наутицајнијих српских интелектуалаца нашег времена за Радио "Слово љубве" говори његов дугогодишњи најближи сарадник Александар Гајшек, који је упутио позив свим нашим слушаоцима да се окупимо на свечаној академији у среду од 19 часова у Коларчевој задужбини.

Награда културне манифестација „Беловодска розета“ додељена је књижевници Љиљани Хабјановић Ђуровић. По 44. пут камена розета се уручује за допринос у развоју српске културе и уметности, а ове године најчитанијем и најтиражнијем српском писцу у у последњих две деценије, са 42 књиге преведене на 16 језика. ''Чипка од камена на нашим светињама увек ме сети на Белу Воду и чувену розету. Поносна сам што сам и један од лауреата који улази у анале Беле Воде, Крушевца и Србије“, каже за Радио Слово љубве по уручењу награде чувена књижевница.