Саопштење за јавност који је упутила 4. маја 2020. године Митрополија црногорско-приморска преносимо у целини:

Молимо Владу Црне Горе и Национално координационо тело које је она формирала, да успоставе цивилизован однос са Српском Православном Црквом у овом времену великих друштвених искушења по сваком питању. Ево има више од годину дана како се Црква на бруталан начин дискриминише и игнорише од стране црногорске власти и то баш у периоду (од почетка прошле године – па све до данас) када наш народ и цело црногорско друштво потресају велике и значајне теме: правно уређење односа државе са црквама и верским заједницама; свеопшта борба за бољу и просперитетнију будућност грађана; борба против вируса чије је ширење у свету регистровано као пандемија, а који је, Божијим допуштењем, дошао и до нас…

Званични и конструктивни састанци представника Владе и СПЦ догађали су се, углавном на иницијативу саме Цркве (изражену путем дописа или јавним позивима или мирним, достојанственим молитвеним грађанским протестима) и било их је, нажалост, премало. О историји једностраног доношења Закона о слободи вероисповести нећемо овде трошити речи. О недостатку било какве Владине иницијативе да се, мимо тога, договарамо о узајамној сарадњи по питању решавања разних друштвених проблема – излишно је и говорити. Довољно је рећи, да је Влада, својом непромишљеном политиком и тактиком, довела до тога да једино СПЦ од свих традиционалних цркава и верских заједница у Црној Гори нема потписан уговор са државом о међусобној сарадњи, све под изговором да се није регистровала, иако Закон из 1977. године то није ни тражио. При томе, Влада до данас игнорише одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 26. маја 2006. године, којом је, поводом стицања независности Црне Горе (21. маја), основан Епископски савет Православне Цркве у Црној Гори са четири епископије које делују у данашњим границама Црне Горе, на челу са Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским. Та одлука је званично уручена од овдашњих епископа тадашњем Председнику Црне Горе господину Вујановићу, као што је то потврдила Митрополија актом упућеним 2012. године тадашњем министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу (садашњем председнику Скупштине). Оба документа представљамо јавности у прилогу уз ово саопштење. И поред тога се свих ових година наша Црква дискриминаторски оптужује за одбијање пријављивања пред државом, што би применом новог безаконог Закона произвело њену још изразитију дискриминацију.

И коначно – епидемија новог коронавируса! Од самог почетка ове непогоде Црква је разумела озбиљност ситуације, и моментално – са првим Владиним мерама (који се испрва нису тицали самих верских обреда) обуставила сва (бројна и врло честа) окупљања верника у својој организацији. Привремено обустављање литија је мера која је показала нашу максималну одговорност – иако, од самог почетка, није наишла на симпатије великог броја грађана. Ето – има пуно оних који памте да вируса у Црној Гори није ни било – док су трајале црквене литије! О томе – толико. Ко може, до краја и унапред, Божију вољу знати?

Али од самог почетка смо нудили Влади оперативну и конкретну сарадњу. Нудили смо је као најбројнија верска институција која окупља највећи број грађана и чији верски обреди, самим тим, захтевају посебну организацију или бар јасне и недвосмислене разлоге обуставе. А њих нисмо ни видели ни разумели у оним мерама које изричито бране грађанима да се окупе у храму (чак и после завршеног богослужења!), а дозвољавају, тим истим грађанима, да се у близини тог истог храма, и у исто доба дана окупе пред пиљаром, банкоматом или на градилишту!

Од почетка смо нудили нашу помоћ и помогли, колико смо могли, тамо где је црногорским болницама било најпотребније. Нисмо обустављали рад наших народних кухиња у највећим градовима Црне Горе, него смо га додатно појачали. Наше молитве за престанак епидемије су учестале – у свакој градској и манастирској цркви. Тражили смо тешњу сарадњу са НКТ, како бисмо се боље разумели, и како не би било неспоразума на терену. Наше су речи и предлози тешко допирали до Владе, и често бисмо остајали без одговора. Један једини састанак са лекарима из НКТ имали смо – на нашу иницијативу, уочи Васкрса, иако су верски обреди били честа тема саопштења и коментара људи из НКТ.

Питамо се – чему толика једностраност? Зашто се Црква толико игнорише? Како другачије да покажемо да смо спремни на сарадњу него овим што смо до сад чинили? Треба ли секуларна држава да организује црквену структуру – своју тзв. аутокефалну цркву (јединствен случај у Европи и свету), на предлог председника државе или да афирмише као цркву познату минорну племенско-партијску групацију, па да се тек тада и тек тако прихвати испружена рука сарадње?

Последњи догађаји испред Храма у Подгорици, на Васкрс и ови од јуче; привођење и саслушавање Митрополита у подгоричкој станици полиције и код тужиоца на Цетињу; свакодневна медијска хајка, препуна лажи против Православне Цркве у новинама и на телевизијама и порталима блиским владиној политици – јесу све, само не исказивање добре воље и толеранције! Последње речи премијера да власт има проблеме ”само са СПЦ” док са другим верским заједницама нема – додатно уносе конфузију у све ово, оптужујући Цркву да је против државе зато што не прихвата срамотну дискриминацију садашње власти!?

Зато захтевамо и молимо, по сто пута и без престанка, да се у односима државне власти и Цркве успоставе цивилизовани односи међусобног уважавања и сарадње. У последњим мерама које је НКТ објавило и које ступају на снагу данас, ни једном речју се не помиње Црква ни верски обреди – а нема шта од друштвених делатности није поменуто! Питамо се – на шта то личи, и чему то води? Наставку насиља над установом која је уградила себе у биће Црне Горе? Уколико пак државна власт што пре не прихвати наше минималне захтеве у вези промене Закона о слободи вероисповести, нама не преостаје ништа друго него да тражимо спас од тог насиља и дискриминације, односно заштиту елементарних верских и људских права од међународних фактора.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Фото: Митрополија црногорско-приморска