Епископ пакрачко-славонски Г. Јован Ћулибрк био је 3. маја 2020. године гост петнаесте Интернет литије, која се емитује на Youtube каналу Радио Светигоре, Фејсбук и Инстаграм страницама Не дамо светиње и телевизији Нови. Владика Јован је коментарисао значај литија у Црној Гори, говорио о култури сећања на јасеновачке жртве и односу поп-културе и хришћанства, како преноси Митрополија црногорско-приморска.

„Ми се морамо похвалити да је у Славонији било окупљање верника као подршка борби за светиње пре свих других ван Црне Горе“, подсетио је владика Јован, нарочито истакавши веома квалитетне духовне везе између Црне Горе и Славоније кроз историју, али и данас.
Како је Интернет литија одржана на празник Светог владике Николаја Српског, владика Јован је подсетио да је скуп подршке Цркви у Црној Гори одржан управо 5. јануара, на рођендан владике Николаја.

„Након Литургије у манастиру Јасеновац народ Славоније пружио је подршку Црној Гори. Литија је прошла и улицама Вуковара, што није запамћено деценијама“, илустровао је Преосвећени Епископ Јован и додао да је гледајући са стране лакше сагледати значај литија.

„Литије у Црној Гори имају много већи значај него што се у Црној Гори може видети“, рекао је владика Јован и нагласио да ће СПЦ памтити догађаје са почетка ове године.

„Оне су ујединиле Српску православну цркву поново у једно тело, један организам који је сав поводом једне ствари уједињен“, констатовао је владика Јован закључивши да су свуда од Новог Сада до Далмације чује јединствен глас – Не дамо светиње!

Владика Јован је нагласио да је Црна Гора била најкомунистичкији део Југославије.

„Колико је комунистички тај део био, говори чињеница да је то ваљда једина земља (Црна Гора) у свету која је рушила оно што је у њеном грбу“, нагласио је владика Јован, додавши: „Социјалистичка Црна Гора је толико имала бића да је морала ставити Ловћенску капелу у свој грб јер се она није могла идентификовати ни са чим другим осим са Косовским заветом“, казао је владика и објаснио да се Црна Гора толико одрекла тог завета, почевши од свог врха, па онда покушавши да то спусти и до људи, да је уништила сопствени грб у знак свог јавног одрицања од Косовског завета.

„И није ни чудо да је завршила овако прогонећи Цркву“, закључио је Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Г. Јован Ћулибрк.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Фото: Митрополија црногорско-приморска