Одлуком Сабора Српске православне цркве о оснивању нове епархије са седиштем у Крушевцу испуњена је вековна жеља житеља старе престонице који су први пут Нову годину по јулијанском календару обележили у својој епархији.
Крушевац је био престоница Србије током владавине кнежева из породице Хребељановића, прво Лазара (1371-1389), а потом и његовог сина Стефана (1389-1427). Први пут се помиње у једној Лазаревој повељи из 1387. године, која је издата "у славноме граду господства ми Крушевцу". Унутар зидова новосаграђеног града Крушевца, кнез Лазар је око 1380. године подигао цркву светог Стефана. Храм припада првој фази моравског стила, зидан по византијском моделу, наизменичним смењивањем хоризонталних редова камених тесаника са по три реда опеке. Цркву је, три и по века касније, осликао зоограф Андра Андрејевић са својом дружином.
Крушевачка епархија формирана је од делова Нишке, Жичке, Шумадијске и Браничевске епархије. Њеним оснивањем додатно је истакнут значај чина освештења крстова на новом храму у Головоду.
Иако је од увођења у трон светог Саве више пута долазио у крушевачки крај, ово је било прво богослужење Његове Светости патријарха српског Иринеја у новој епархији.
"То је пре свега потреба цркве. С обзиром на то да се Крушевац развио у велики град, да је био престоница кнеза Лазара, да је народ овог краја сачувао своју веру и изградио велики број храмова", рекао је патријарх.
Крушевачкој епархији, која је једна од централних у Србији, припојено је цело Темнићко намесништво са више од тридесет цркава и два манастира у Бошњану и Својнову. Идеја да се у оквиру епархије обједини задужбинарство Хребељановића у пракси не може да се оствари, али се у новој епархији бисерима моравске градитељске школе, Лазарици и манастиру Наупари, придружила Љубостиња - задужбина кнегиње Милице.
"Не само да је град Крушевац познат по архитектури. Познат је више по историјској одлуци, есхатолошкој одлуци кнеза Лазара који се управо у Крушевцу, у Лазарици, определио за царство Божје", наглашава вероучитељ Срђан Радивојевић.
Границе Епархије биће прецизиране до маја, када ће на заседању Светог архијерејског сабора СПЦ бити изабран први епископ и бити одређено место будућег епископског двора.
Извор: РТС
