Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном заседању у Београду 24. маја 2017. године, а на предлог пуноће Епархије врањске на челу са Његовим Преосвештенством Епископом врањским Господином Пахомијем, у диптих Светих уврстио је Свете Сурдуличке мученике. За дан празновања Сурдуличких мученика, Свети Архијерејски Сабор је одредио 29. мај, дан када су њихове Свете мошти похрањене у Спомен-костурницу 2010. године. Мошти мученика биле су похрањене у Спомен-костурници у Сурдулици која је подигнута 1924. године. Желећи да униште сваки траг о злочинима из Првог светског рата, бугарски окупатори су 1943. године до темеља срушили Спомен-костурницу, а мошти закопали на више локација, па и на Старом сурдуличком гробљу. Промислом Божијим, у пролеће 2009. године, мошти мученика су се чудесно пројавиле. На иницијативу, залагање и труд Црквене општине Сурдулица и Епархије врањске, мошти су у мају 2010. године свечано пренете, враћене и похрањене у Спомен-костурницу, обновљену 2009. године.

 

 

Реч је о више хиљада страдалих, по званичним подацима неколико комисија и то:

1) Међусавезничке комисије за испитивање кршења Хашке конвенције од стране Бугара у окупираној Србији 1915-1918. године, формиране 1919. године на чијем се челу налазио др Рудолф Арчибалд Рајс, швајцарски грађанин, доктор природних наука и шеф лабораторије на Лозанском универзитету;

2) Међународне комисије о бугарским злочинима над Србима од 1915-1918. године, формиране 1919. године, на чијем се челу налазио амерички новинар Вилијам Драјтон;

3) Извештај сурдуличке општине од 1919. године из окупиране Србије  међу којима су били и Митрополит скопски Викентије (Крџић), епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Свети Прохор Пчињски Владимир Протић са целокупним братством пострадале у Првом Светском рату у периоду од 1915-1918. године, од бугарског окупатора.