Архимандрит Јован Јеленков је 22. маја 2017. године, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, служио Литургију, а потом и беседио у манастиру Светог Николе на Ибру код Рашке, познатијем као манастир Кончуљ или Никољача. Отац Јован је беседио по окончању Литургије и, између осталог, рекао да је Свети Никола правило вере. Следи беседа оца Јована и репортажа о манастиру коју је забележила и приредила новинарка и професорка Оливера Радић из Ораховца,

У манастиру се налази и део моштију Светог Јакова Персијанца, које су за време Литургије биле отворене на целивање. Мошти су иначе донете из манастира Свете Тројице у Мушутишту код Суве реке, када је сестринство под налетом шиптарских екстремиста морало да напусти манастир. Сестринство је тада са собом понело и Чудотворну Икону Пресвете Богородице Кикоске, која је  сада добила место на  трону са десне стране у цркви.

По окончању литургије мати Минодора са сестринством је приредила трпезу љубави у манастирској трпезарији. Слави су присуствовали и официри Војске Србије са војним свештеником. 

Манастир Кончул

Манастир Кончул (Кончуљ) налази се на левој обали реке Рашке, 3 км југоисточно од Рашке. По предању основао га је Стефан Немања око 1175. године. Манастир Кончул је посвећен Светом Николи и познат у народу под именом Никољача. Први пут се помиње у Студеничком типику с почетка XIII века као манастир Светог Николе у селу Казновићи. Познато је да је Свети Сава провео прву ноћ свог бега за Хиландар на Светој Гори управо у овом манастиру. Такође, ту је замонашен архиепископ Данило Други, а за време краља Милутина манастир је био седиште новоосноване ибарске епископије. Највећи успон манастир је доживео у XIV и првој половини XV века.

 Доласком Турака 1459. године за манастир Кончул, као и друге српске светиње, су наступила тешка времена. Манастир је опустошен и срушен у аустријско-турском рату 1689. године, и остао у рушевинама све до 1861. године када је обновљена манастирска црква која је једино преостала од читавог манастирског комплекса. При обнови црква је задржала облик првобитне основе са полукружном олтарском, спољашњом и унутрашњом апсидом на истоку и две капелице уз северни и јужни зид. Црква је била живописана, а остаци фресака не омогућују потпунију представу о њиховим хронолошким и стилским вредностима.

 Од 1975. до 1979. године у цркви и у читавом манастирском комплексу су вршена археолошка истраживања (манастир је био конзервиран). Године 2000. сестринство манастира Свете Тројице, у Мушутишту на Косову и Метохији, разрушеног у најезди Албанаца, прелази у манастир Кончул и почиње са материјалном и духовном обновом ове вековима напуштене светиње. У манастиру Kончул постоје радионице за шивење и иконописачка радионица, при којој монахиње израђују минијатуре на пергаменту.