Хришћанси су нарочито интересовање показали за тзв. месијанске псалме. Месијанизам се често поистовећује са христоцентризмом, али међу њима не постоји потпуна подударност. Месијанизам је, изворно, утемељен на давидистичкој царско-династијској идеји и наглашавању богоизабраности давидистичког владара. То је мото тзв. цасрких псалама који су, у тренутку када је са историсјке сцене нестала давидистичка династија, схваћени као пророштва о будућем месијанском владару, а Исус Христос је у Новом завету препознат као њихово испуњење. Више о овом чућемо од докторанда о. Александра Нинковића.

Протојереј-ставрофор др Војислав Билбија, настојатељ парохије Свете Тројице у Ротердаму и духовник Срба, хашких оптуженика, непосредно пред повратак по нови контигент хуманитарне помоћи, говорио је управо о овом великом делу које чине Срби и Холанђани ево, већ 21 годину. "Најлакше је затворити очи и живети у "нормалном" свету, а какав је то свет", упитао је о. Војо. Божија благодат у овој великој несрећи је управо пробуђено човекољубље и милост коју имамо једни према другима рекао је о. Војо запитавши да ли је ова ситуација "опомена или илустрација нас какви заиста јесмо".

У историји хришћанске теологије и идеја мисао апостола Павла заузима важно место. За савремене филозофе, попут Славоја Жижека, Алена Бадјуа и Ђорђа Агамбена, његове посланице представљају извор за филозофско промишљање о проблемима савременог друштва. У средишту пажње излагања проф. Драгутиновића јесте дело Ђорђа Агамбена: „Време које преостаје: Коментар на Посланицу Римљанима“. На савремен, философски изазован и методолошки релевантан начин Агамбен покушава да целокупну мисао апостола Павла представи као својеврсну метафору за секуларне, политичке проблеме данашњег друштва.

Псалмиста Давид је био човек великог животног искуства. Он је био пастир, дворски музичар и мегданџија, царски војвода и одметник, плаћеник и цар... прогнаник. Многа од ових животних искустава су описана у псалмима, песмама-молитвама у којима је давид износио своја осећања пред Богом. У нарочитим тегобним тренуцима његовог живота настала је нарочита група тужбаличних псалама. О њиховим књижевним карактеристикама и структури, богословској и антрополошкој поруци, али и ванременском значају разговарамо са др Гораном Младеновићем, усресређујући се пре свега на Пс 7.

У великом амфитеатру Православног Богословског Факултета представљена је књига „Раскршћа кривице“, протојереја-ставрофора др Милоша Весина, пароха јужночикашког и ленсиншког. О овом значајном делу беседили су Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, Академик Владета Јеротић, проф. др Исидор Граорац и аутор. Разговор је водила др Јелена Обрадовић. Вечерас емитујемо тонски запис другог дела ове вечери.

Међу бројним Псалмима, током историје библијских студија нарочиту пажњу је привлачило неколико. Један од њих је свакако 22 (LXX), односно 23 према масоретској подели. У њему псалмопојац употребљава метафору о Богу као пастиру. Ова метафора је била веома препознатљива за људе библијског Оријента укључујући и Израил. Топлина овог псалма и данас привлачи пажњу читалаца, баш као и уверење о заштити Божијој и неопоходности заједничарења са Богом које доминира у Пс 27. Ова два псалма су предмет разговора који ћемо водити са др Радишом Антићем, проф. са Њуболд колеџа Универзитета у Велсу.

У великом амфитеатру Православног Богословског Факултета представљена је књига „Раскршћа кривице“, протојереја-ставрофора др Милоша Весина, пароха јужночикашког и ленсиншког. О овом значајном делу беседили су Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, Академик Владета Јеротић, проф. др Исидор Граорац и аутор. Разговор је водила др Јелена Обрадовић. Вечерас емитујемо тонски запис првог дела ове вечери.

О томе колико је потребно да наш свакодневни живот обогатимо примењеном вером, започнемо и завршимо дан молитвом, мислимо и чинимо добро себи и ближњима и на тај начин граду Цркву Христову, беседио је данас јереј Михаило Вукчевић из храма св. Апостола Томе на Новом Бежанијском гробљу. "Угледањем на Господа се причешћујемо, сваком речју, делом, мишљу", рекао је о. Михаило и напоменуо да смо ми сами "катастрофа ако себи допустимо да нам време узалуд пролази".

У парохијском дому при Храму светог Саве на Врачару представљено је најновије издање сабраних дела светог Владике Николаја Охридског и Жичког. О издању које броји преко 10000 страница текста, богатог дубоким духовним увидима и стваралачком разноврсношћу, говорили су ђакон Саво Алексић, испред Шабачке епархије, ђакон Ненад Илић и теолог Александар Милојков. Присутне је на почетку поздравио протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић.

Боље би било да Сунце изгуби свој сјај него да нестане и једна јота из ове књиге, говорио је св. Јован Златоусти о Псалтиру, збирци Псалама тј. молитвених песама Богу. Псалтир је збирка књига која је од нарочитог значаја за хришћане која се употребљава на сваком богослужењу Цркве. Које су његове карактеристике? На који начин је овај зборник настао и како се употребљавао у древном Израилу? Шта је оно због чега он од времена древног Израила па до нас данас не губи на значају? Одговоре на ова питања, и многа друга потражићемо у разговору са теологом и музикологом Дарком Величковским.