Псалми Сломонови су збирка која обухвта низ религијских песама насталих у периоду између два завета. Иако није у питању канонски спис, значај ове збирке је велики јер нам осветљава развој мудросне књижевности у периоду настанка хрићанске вере. Збирка је очигледно била под утицајем хришћанских идеја и на бази њих, подражавајући старозаветне псалме покушава да осветли мрачне догађаје који су се надвили над Јудејом током краја седме и почетка осме деценије хришћанске ере. О томе разговарамо са докторандом богословских наука Јованом Лазаревићем.

У данашњој емисији доносимо житије светих цара Константина и царице Јелене, које су тонски реализовале колеге са Радија „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске.

Гост емисије Под знаком питања био је историчар Небојша Дамјановић из Историјског музеја Србије. У циклусу разговора о Првом светском рату откривамо каква је била политичка атмосфера и живот у БиХ уочи Сарајевског атентата.Аутор Сања Лубардић

Књиге Премудрости Соломонових, Премудрости Исуса Сина Сираховог и низа других списа који су самосталне књижевне целине или делови већих целина представљају корпус мудросне књижевности унутар тзв. дефтероканонских списа Старог завета. Који је њихов значај, улога и место у канону Светога писма и који је њихов допринос разумевању појма мудрости у позном предхришћанском периоду? О томе и многим другим моментима повезаним са мудросном књижевношћу дефтероканонских списа вечерас нам говори ма богословских наука, Јован Јовић.

У суботу, 31. маја. 2014. године, десио се историјски догађај: први пут у историји, српски Патријарх посетио је верни народ у Враки и Скадру и гроб српских краљева Војислављевића. Велики број верника испред цркве Свете Тројице у Враки дочекао је свог патријарха, уз пратњу Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија и Митрополита из Бератског г. Игнатија из Албанске Православне Цркве. Емисију посвећену овом догађају преузели смо од колега са радија „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске.

Иако и сами живе у небезбедним условима и великом сиромаштву, Срби са Косова и Метохије успели су да прикупе више од стотину тона помоћи за становништва угрожена поплавама. Аутобусима је њих неколико стотина из покрајине отишло у Обреновац, Шабац, Уб, где су помагали у савладавању водене стихије. Ексклузивно, сазнајте и шта је о привођењу од стране такозване кососвске полиције рекао приштински свештеник Стево Митрић.

Пророк који се свађа са Богом, бежи од задатка који му Бог поверава и гневи се због Божије мислости према народу коме жели уништење,народу који је донео унитење његовом народу. Пророк који проживљава искуство смрти и повртка у живот поставши праслика и самог Господа Исуса Христа, пророк Јона... Спискоји се повезује са именом овог пророка убраја се у пророчку књижевност, али је истовремено и мудросни спис којим се јудејски народ, у једном тренутку када је услед различитих околности налазио у искушењу изразитог верског и националног сепаратизма, открива порука универзализма спасења.

Новоизабрани Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије одржао je у недељу, 18. маја 2014. године, у свечаној дворани Гимназије "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду предавање на тему "Љубав – знак по којем се препознајемо". Предавање је организовано у оквиру другог семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, а за тонски запис предавања благодаримо Радију „Беседа“ Епархије бачке.

Тема данашње емисије била је харитативна делатност свештеника и верника наше Свете Цркве. Како помоћи онима који су у болницама, колико је молитва делотворна, како живи параклис у здравственој установи, са каквим искушењима се можемо срести? Мудре поуке на ове теме данас нам је упутио протопрезвитер Небојша Тополић, парох храма св. Марка и духовник параклиса св. Јована Шангајског у Институту за ортопедско-хируршке болести на Бањици.

Интересујући се за темељна питања хришћанског предања из перспективе савременог секуларног друштва, савремени филозофи, попут Жижека, Бадјуа и Агамбена, нарочиту пажњу посвећују анализи мисли апостола Павла. Излагање Славише Костића упознаје нас са историјско-социолошким претпоставкама које је Џон Гагер увео у преиспитивање Павловог односа према Закону и Јудејима. Насупрот уобичајеним претпоставкама, Гагер полази од мишљења да је Павлова полемика са јудаистима усмерена на значај Закона за нове чланове Цркве, преобраћенике из незнабоштва.