Патријарх московски и све Русије Кирил је у Свечаној сали Ректората проглашен почасним доктором Београдског универзитета. Диплому о почасном докторату уручио му је ректор БУ проф. др Владимир Бумбаширевић. О животу и делу Патријарха Кирила говорио је декан Богословског факултета проф. др Предраг Пузовић а о научном доприносу Патријарха Кирила богословској науци говорио је Епископ бачки Иринеј. Овај значајан догађај за вас је забележио Јово Бајић.

Свештено искуство, пастирски рад, било да је реч о монаху или (парохијском) свештенику, носи са собом огромна искушења. Захтева много стрпљења, љубави, искуства, мере, али и дара за рад са људима. "Очајање настаје као одступање од Јеванђељског хода. Хришћански живот нигде није лак, он је враћање божанским заповестима", рекао је говорећи на ову тему архимандрит Данило (Љуботина), духовник храма Преображења Господњег у Загребу.

У другом делу специјалне емисије посвећене најзначајнијим руским светитељима осврнућемо се на животописе Светих Теофана Затворника, Јована Кронштатског и Јована Шангајског. У питању су светитељи новијег доба које веома слави и поштује наша света црква.

После неколико недеља напетости, у нешто мирнијој атмосфери, Срби на Косову и Метохији покушавају да планирају будућност: од повратка имовине, пре свега плодне земље, до градње нових храмова, светиња које ће, као и увек кроз тешка времена, окупљати народ. Преносимо и најважније политичке вести и нове податке о афери у вези са корупцијом у Еулексу.

У првом делу специјалне емисије посвећене најзначајнијим руским светитељима, посебну пажњу посвећујемо животним подвизима Светог Александра Невског, Светог Сергија Радоњешког и Светог Серафима Саровског. Они су утемељивачи руске духовности и подвижници који су бескомпромисно и предано служили Господу.

У сали Канцеларије за Косово и Метохију представљена је књига пуковника Жака Огара под називом „Европа је умрла у Приштини“. О овом кратком али потресном сведочанству о страдањима Срба и српских светиња непосредно по окончању бомбардовања, говорили су: Слободан Деспот (издавач), Драгослав Бокан, мати Анастасија и сестра Јефимија из Манастира Девич, Жарко Видовић, преводилац Вукосава Ђурђева Грујић и аутор. Забележио Марко Јовановић.

Поводом мирне посете Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила Српској Православној Цркви, данашњу емисију посветили смо нераскидивим духовним везама руског и српског народа, које своју неприкосновену потврду добијају кроз вишевековну бурну историју наших народа, па ево и у овом, савременом добу. А да "Бог није у сили него у правди" данас је својом надахнутом беседом посведочио протојереј-ставрофор др Александар Средојевић, парох Светосавског Храма на Врачару.

Први светски рат је представљао не само највећи ратни сукоб у историји цивилизације него је изазвао далекосежне политичке, друштвене и цивилизацијске промене у историји Срба, али и других народа и држава Европе и света. Обележавање стогодишњице његовог отпочињања била је прилика да се научно и објективно сумирају његови узроци, последице и проученост током једног века. У овој емисији чућете шта стоји иза актуелних ревизија узрока за избијање Великог рата, као и то како су полемике на ову тему изгледале за време и након Првог светског рата.

Књига "Кроз пакао и натраг" Мира Микетића представљена је у Парохијском дому храма Св. Саве. О овом значајном и потресном делу говорили су академик Матија Бећковић, др Дејан Мировић, новинарка Оливера Милетовић и аутор. Пригодним нумерама вече су обележили Православни србски појци, а овој промоцији присуствовали су и представници Доњецке републике.

Како су се хранили наши преци, које су намирнице користили у исхрани, зашто су доста јели житарице, а мање месо, колико су постили и зашто су подједнако хранили тело и душу, разговарамо са историчарком уметности Тамаром Огњевић, ауторком изложбе о средњовековној гастрономији и чувене књиге „Благо Србије“. Гошћа разјашњава зашто храну не треба национално својатати, које су заблуде и митови везани за исхрану наших предака.