У Заводу за проучавање културног развитка је у оквиру Дане европске баштине отворена изложба „Прича о хлебу“. Изложбу су отворили етнолог у Заводу Маша Вукановић и кустос-етнолог из Народног музеја Краљева Виолета Цветановска. После отварања госпођа Цветановска је одржала предавање „Пекарски занат као део нематеријалног културног наслеђа“. Предавање је из истраживања у Краљеву, некадашњем Карановцу, о којем је предавачица и причала, у којем је био развијен пекарски еснаф који је имао и своје обичаје и славу. Пекарски занат нам даје увид у значај нематеријалне баштине. Прилог Марка Маленчића.

На отварању изложбе етнолог Маша Вукановић је подсетила да се хлеб прави у разним облицима. Хлеб је има врло важну улогу у многим обичајима и приликама.  Кустос-етнолог из Краљева Виолета Цветановска је напоменула да хлеб људи користе одвајкада. Краљевачке породице које су хтеле да сачувају тековинске вредности и дан данас спремају обредне хлебове.

На предавању, кустос-етнолог Виолета Цветановска је објаснила да нматеријална баштина чува традицију. Потом је дала историјат развоја краљевачког пекарског еснафа. У Краљеву је било око 15 породица који су се поколењима бавила пекарством. Слава пекарског еснафа беше Петровдан, а слава зан атског еснафа Света Три Јерарха.

Као одговоре на питања, госпођа Виолета Цветановска је рекла да се пре хлеб пекао једном седмично. Уједно, хлеб се пекао као пресна погача. Величина и учесталост печење хлеба је зависиала од бројности чланова домаћинства. Присутни су подсетили да смо имали прилике да изравније видимо како је било пећи хлеб за време санкција деведесетих година прошлог века.

Извор: Радио Слово љубве