Народни музеј у Београду и Институт за нуклеарне науке „Винча“, у оквиру програма научне и технолошке сарадње Републике Србије и Републике Италије, организују предавања “Отворени атеље” у Галерији фресака. Др Маја Гајић-Квашчев из Института Винча и управник Галерије мр Бојан Поповић су представили пројекат и предаваче. Говорили су кустос збирке Народног музеја мр Бранка Иванић, мр Милица Марић-Стојановић, физикохемичар Велибор Андрић из Института и проф. др Ирена Живковић. Представљен је програм датирања, као и налази анализе иконе из збирке Мародног музеја. Прилог Марка Маленчића.

Мр Бранка Иванић из Народног музеја је навела да се за икону коју датирамо зна да је њу Музеј откупио 1951. године и да се сматра да је ју је живописао Андреј Рубљов. Мр Милица Марић-Стојановић је представила ток анализе и закључак да је икона најраније урађена у 19. Веку. Физикохемичар Велибор Андрић је представио археометријху као мост између природних и друштвених наука. Проф. др Ирена Живковић је причала о методама анализе инфра-црвеним зрачењем.

Приказ рада инструмента је представио господин Андрић. Претходно је представио метод рада инструмента. Инструмент је на платформи која има моторе које ласере покрећу у милиметре. Ласери раде у две тачке. Циљ пројекта је и да се укаже на потребу стварања центра за аутентификацију уметнина у Србији.

Као одговоре на питања, господин Андрић је говорио о методи угљеника угљеника С-14. Метода је прецизна тек за старије предмете те се користи у археологије где није битна тачна година датирања. Причао је и о одабиру тачки мерења и анализе уметнина. На крају је закључио да преносиви инструменти нису прецизни као лабораторијски.

Извор: Радио Слово љубве