У скадарлијској Кући Ђyре Јакшића је издавач, филозоф и есејиста Владимир Меденица одржао предавање на тему „Завичај у делу Милоша Црњанског“. Срби у роману "Сеобе" су се разочарали у Русију, која им је била идеал; а идеали и јесу баш за то да разочаравају људе - и све док је идeaла и разочарања има и наде за човечанство, закључио је предавач. Прилог Марка Маленчића.

На почетку предавања је предавач Владимир Меденица рекао да ће у излагању бити доста личног. Његов деда је био полицијски службеник Аустроугарске. Конкретно: излагање је започео напоменом да je у делима Црњанског велики утицај природе и моменат космичког. Важан је завичај као чиста суштина.

У наставку је причао о дешавањима романa „Сеобе“ у Темишвару, где Срби одбијају да буду паори. Предавач је напоменуо и то да су Немци народ велике културе. Срби су били у војној служби Аустрије да би ослободили Србију. Метафизички гледано, порука романа може гласити: Нема смрти - има само сеоба.

Нација се најбоље види на бојном пољу: у односу према себи, служби и непријатељу. Види се величина Срба у Стразбургу када Исакович, пошто је освојио град, рекао да му је жао Француза - њих сад у шуми чекају пандури Фрање БарунаТренка, одред хрватских кољача. Срби су се разочарали у Русију. Русија је по Србе тада била гора него Аустрија.

Извор: Радио Слово љубве