Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствује на празник Преображења Господњег у манастиру Крка светом архијерејском Литургијом уз саслужење више архијереја Српске Цркве. Патријарх борави до 20. августа у Епархији далматинској поводом јубилеја 400 година постојања Богословије Света Три Јерарха, на улазу у град Задар дочекао га је домаћин, Епископ Фотије. Патријарх је потом свечано дочекан у Светоархангелском манастиру Крка. Његова Светост је одржао поздравно слово на Свечаној академији поводом јубилеја Богословије.

Сведалматински сабор у манастиру Крки

19. Август 2015 - 15:01
 

Хиљаде православних верника из свих крајева Далмације окупило се јутрос, на велики хришћански празник Преображења Господњег, у Светоархангелском манастиру Крки да учествује у литургијском сабрању којим је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су домаћин, Епископ далматински г. Фотије, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа епископи сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, врањски Пахомије, бихаћко-петровачки Атанасије, франкфуртски и све Немачке Сергије, брегалнички Марко, викарни јегарски Јероним и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и многобројни свештенослужитељи из више епархија наше свете Цркве.

Литургијском сабрању молитвено су присуствовали протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу; игуман студенички архимадрит Тихон, игуман житомислићки архимандрит Данило и намесник манастира Ковиља јеромонах Исихије.

Богослужењу су присуствовали и саветник Председника Републике Србије г. Радослав Павловић, саветник Председника Републике Хрватске г. Андро Крстуловић Опара, председник Скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, шеф Кабинета Председника Републике Србије г. Мирослав Латиновић, генерални секретар Председника Републике Српске г. Синиша Каран, директор Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије др Милета Радојевић, саборски заступник Милорад Пуповац, надбискуп задарски монсињор Желимир Пуљић, изасланик Кардинала загребачког монсињор Недјељко Питарић, представници дипломатског кора, привредници, културни и научни посленици.

На крају торжествене архијерејске Литургије, присутнима се обратио домаћин сабрања, Преосвећени Епсикоп далматински г. Фотије, чију беседу у целости преносимо:

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, часни оци, уважени високи гости, браћо и сестре,

Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо у Њему (Пс. 118, 24), јер се данас Господ Христос преобразио на гори Тавору, да би своје ученике, али и све нас и читаву творевину „причестио“ Својом нетварном светлошћу. То и јесте тајна Царства небеског – Бог на сабору богова, живи и мртви, ангели и људи, окупани и просвећени небеском неприступном светлошћу у благословеном Царству Оца и Сина и Светога Духа.

Својим крштењем на реци Јордану, Господ наш и Спаситељ Исус Христос је читаво старозаветно предање, представнике закона и пророка узвео на узвишенији ступањ познања Бога као Свете Тројице, док је на гори Тавору пројавио пуноћу свога божанства и преко својих ученика Петра, Јакова и Јована призвао све људе и читаво човечанство „да не окусе смрти док не виде Царство небеско које је дошло у сили“ (Мт. 16, 28). Преображење је, дакле, пуноћа светог крштења, циљ или teloj, како су говорили древни Грци и есхатолошки смисао постојања човека и целокупне творевине. Бог је све створио да би у Христу било преображено и на тај начин добило своју вечну ипостас и спасење. Тако говоре Свети Оци када тумаче надумни догађај Преображења Христовог на Тавору. Тавор је у Новом Завету икона новог и вечног раја са кога су потекле три реке богословља: литургијског, догматског и аскетског (исихастичког), напајајући Нови Израиљ – Цркву Христову – „речима вечног и непролазног живота“ (Јн. 6, 68).

Заиста је Преображење Господње пуноћа празника, пуноћа наше вере, наше наде и љубави. У њему се крије одговор на сва космолошка, антрополошка и ехатолошка питања, у њему је одговор на сва питања живота и смрти, почетка и краја, јер је Преображење предукус Васкрсења.

Ваша Светости,

Ми смо се данас сабрали овде у манастиру Крки благодаћу Духа Светога, Који од Оца исходи (Јн. 15, 26), да би просвећени светодуховском – таворском светлошћу видели преображенога Христа и једни друге као своју браћу. Тим циљем је била руковођена и благочестива Јелена Шубић, рођена сестра цара Душана Силног, када је подизала овај манастир, да би православни Срби Буковице и све Далмације могли се Богу молити, преображавајући своја бића светим тајнама наше Цркве, које су ништа друго до снопови таворске светлости.

Надахнут истим Духом кир Теодор, Митрополит дабробосански, који у то време столоваше у манастиру Рмњу, подиже при овој крчкој обитељи 1615. године богословско училиште, да буде расадник светлости, расадник свештенства и монаштва, које ће са народом овога краја носити крст православног сведочења кроз историју.

Од свога оснивања крчка богословија је постала једно са Епархијом далматинском. Када је живела богословија – живела је и Епархија. Када би се гасила и затварала богословија – гасио се и живот у овој Епархији. То је најчешће било у време великих страдања, када су моћне империје које су владале овим просторима (Венеција, Млеци, Аустрија и Турска), прогонили православне Србе да би проводиле своју земаљску политику и интересе у чему се свакако не може препознати дух Преображења, већ на жалост пре дух таме и деструкције. Због тога се крчка богословија често селила: 1832. године у време Епископа далматинског Јосифа Рајачића она прелази у Шибеник, да би мало касније 1841. године била премештена у Задар, тадашње седиште Епархије далматинске, где ће бити све до краја Првог светског рата 1920. године. После Другог светског рата, владика далматински Стефан (Боца) враћа богословију поново у манастир Крку, своје историјско седиште, где ће радити све до новог погрома Срба у Далмацији у трагичном рату од 1991. до 1995. године. Међутим, како је Божија увек последња, даде Бог да се поново обнови рад ове богословије 2001. године, те она после апокалиптичке пустоши поново постаје знак наде, преображења и васкрсења нашег народа у древној и апостолској Далмацији.

Велика имена и значајни људи везани су за наш манастир Крку и богословију: Никола Тесла, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Симо Матавуљ, Владан Десница, Милош Црњански, Мирко Королија... Из ње је до сада изашло близу хиљаду свештеника - владика, игумана и духовних радника, којих је било и данас их има на свим континентима. Они су плод и изданци ове светиње и наше богословије и најбољи сведоци значаја овог најстаријег богословског училишта СПЦ.

Ми се данас, празнујући празник Преображења у Крки, сећамо и великог владике далматинског Никодима Милаша, који се упокојио тачно пре сто година. Без Милаша, по нашем скромном мишљењу, ни камен на камену не би остао од светог Православља у Далмацији. Милаш је био истински пастир овог народа, који је својим богословљем светих канона и Православном Далмацијом оставио неизбрисив траг у историји СПЦ, а посебно у Епархији далматинској. Милаш је био велики пријатељ кијевске и царске Русије, члан Краљевске академије наука, многих учених друштава широм Европе, али и онај ко је искрено бринуо о своме народу и очувању његвог културног и националног бића. Милаш је синоним далматинске Епархије, њен учитељ Православља, а ако Бог да, једног дана и у Диптиху светих, јер би тиме био и остао путоказ свима нама „својим животом и учењем“, како Васељенском Православљу, тако и пуноћи хришћанске Цркве.

Ваша Светости, браћо Архијереји, драги гости,

Хвала што сте данас дошли у манастир Крку да заједно обележимо овај велики јубилеј Епархије далматинске и пуноће СПЦ. Молим Вас да нас непрестано имате у својим молитвама, како бисмо достојно носили крст свој и крст повереног нам народа, народа распињаног али и васкрсаваног. Епархија далматинска са својим немањићким светињама Крком, Крупом и Драговићем, опстала је и постоји и данас и врши своју мисију. Томе свакако доприноси и наша обновљена крчка богословија, која ево прославља 400 година од свога оснивања. Оно што је утемељено на Крајеугаоном Камену (1.Пт. 2, 6) – Господу Христу – вечно је и неуништиво. То је управо оно што нас је и данас сабрало и преображава, чинећи од нас слабих и смртних људи, христолике личности и сведоке вечне и нетварне таворске светлости. Благословите.

Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поздравио све окупљене вернике и све пријатеље ове велике светиње, у којој се на данашњи празник Господњи вековима окупља христољубиви и братољубиви народ Далмације: - Данас су са нама овде и сви они који се силом прилика и неприлика налазе расејани по целом свету. Сигуран сам да су они данас са нама у својим мислима и молитвама, и сигуран сам да се сећају времена када су на овом месту славили велики празник Преображења Господњег.

У више него надахнутој беседи, Патријарх је подсетио да је ово место освећено Божјом благодаћу коју је овде својевремено донео Свети апостол Павле, као и благословом моштију ранохришћанских мученика похрањених у катакомби испод манастира. - Од тада до данас ово место сија благодаћу Божјом и вековима привлачи оне који желе да уздигну свој ум и срце ка Господу, поручио је патријарх Иринеј, нагласивши да је сваки човек икона Божја, без обзира којој раси и ком народу припада: - Сви смо народ Божји и деца Божја. То је највећи дар од Бога. То је порука Јеванђеља, порука Христова упућена свима нама. То је и тајна данашњег великог празника!

Говорећи о славној и мученичкој историји Богословије Света Три Јерарха, Патријарх је захвалио на труду и пожртвованости свима онима који годинама изводе генерације врсних богослова, нових апостола, који шире реч Божју. – Из ове школе вековима излазе духовни хероји одушевљени Божјом речју и Јеванђељем, нови апостоли Цркве, поручио је патријарх Иринеј.

Патријарх је са наглашеним пијететом говорио и о Епископу далматинском Никодиму Милашу, који се преставио у Господу пре равно стотину година: - Никодим Милаш је велико име наше историје. Велики угодник Божји, велики ум који је задужио наш народ и Српску Цркву.

Патријарх Иринеј је подсетио да су на простору Далмације у XIV веку поред манастира Крке подигнута још два манастира, што сведочи о вековном присуству српског народа у овим областима. Патријарх је поручио да је зло које је претрпео српски народ у блиској прошлости највећа трагедија: - То што се догодило - посебно имајући у виду да се молимо истом Богу, читамо исту свету Књигу, исто Јеванђење - ни Творцу није било мило. Десило се да се браћа заваде и почињена су злочинства од којих се и само Небо постидело. То се увек догоди када се човек одвоји од Бога. То је последица пада људи, последица човековог греха. То нису радили Божји људи. Човек Цркве подноси и трпи зло. Помолимо се да такве трагедије остану далеко иза нас, да се више не понове ни нашем народу ни другим народима. Хришћански мислити и хришћански живети, љубити пријатеље и непријтеље своје - начин је да се зло искорени и излечи. Данас је тешко време. Патријарх Павле је својевремено рекао да се зло не може победити радећи зло. На данашњи велики празник ова светиња поручује свима: Морамо се преобразити, нека рђави постану добри, а добри бољи и најбољи. Тако управљајмо нашим животима. Живели и Бог вас благословио.

Празнично саборовање настављено је богатим културно-уметничким програмом.

*

Четири века светлости

18. Август 2015 - 19:07

У касним поподневним часовима 18. августа 2015. године Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј свечано је дочекан у Светоархангелском манастиру Крки

После свечане празничне вечерње службе у манастирском храму у молитвеном присуству отачаствених архијереја, свештенства, монаштава и благочестивог народа Далмације, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одржао је поздравно слово на свечаној академији поводом четири века од оснивања Богословије Света Три Јерарха.

Поздрављајућу многобројни народ који је испунио порту древног манастира, Патријарх је подсетио на вековну традицију народних сабора о празнику Преображења Гоподњег у овој светињи. - Следећи традицију и обичаје и данас смо се овде сабрали да би заједно прославили велики празник и од Господа измолили благослов велике светиње манастира Крке, манастира који има вековну просветну мисију. Молимо се Господу да ту узвишену и важну мисију манастир и даље успешно обавља, поручио је патријарх Иринеј честитајући професорима и ученицима велики јубилеј.

Многобројном сабраном народу из свих крајева Далмације и расејања Патријарх је поручио: - Желим вам да вечерас из ове древне светиње, куће свих људи добре воље, у своје домове понесете духовну радост и благослов који ће вама и вашим ближњима обогатити живот и душу. 

У богатом програму свечане академије, прожетим филмским инсертима о историји хришћанства у Далмацији, наступили су Хор школе црквеног појањаСвети Јован Дамаскин из Новог Сад, етно-група Бело платно, драмски уметници Милена Јакшић, Сергеј Tрифуновић и Милош Станковић и сопран Јелена Радовановић.

Свечана академија завршена је словом Преосвећеног Епископа далматинског г. Фотија коју доносимо у целини:

Ваша Светости, Ваша Високапреосвештенства, Ваша Преосвештенства,
часни оци, уважена господо, браћо и сестре,

Ево великог дана који Господ благослави, да се саберемо у Православној и Распетој Далмацији, на славу Божију и добро нашег народа. Повод нашег сабрања је прослава 400 година од оснивања богословије у манастиру Крки и 100 година од упокојења великог владике далматинског Никодима (Милаша), али је значај много шири и свеобухватнији: да сабирајући се око своје Цркве и свог Патријарха, владика и свештенства, пројавимо и у овом, а посебно нашем Литургијском сабрању, Тајну Царства Небеског „овде и сада“, на овоме светом месту у манастиру Крки, које је својом проповеђу освештао свети апостол Павле са својим ученицима Титом, Ермијем и јеванђелистом Луком.

Шта је то што чини основну историју православне Далмације? То је на првом месту апостолска проповед, којом је просвећена Далмација о чему нам сведоче већ и књиге Новог Завета (2.Тим. 4,10); ранохришћанско мучеништво које је на овим просторима трајало све до равноапостолног цара Константина и његовог Миланског едикта (313. године). Овај едикт доноси слободу Цркви и она почиње слободно да мисионари и организује свој богослужбени живот; потом следи насељавање словенских народа из закапартске Русије, које је по византијском историчару Константину Порфирогениту, било у 7 веку у време византијског цара Ираклија; потом следи велика мисија свете браће Кирила и Методија „словенских просветитеља“, који довршавају коначно крштење словенских народа, стварајући им и писма ћирилицу и глагољицу; затим следи болна и још увек незацељена историјска рана – велика хришћанска шизма (1054. године), којом се раздире хитон јединства Цркве Христове. Ова шизма окреће браћу на браћу, а као што је познато, завиће у црно и читаву древну Византију; после Крста - Васкрсење. Светосавски и немањићки дух дотиче и препорађа и Србе у Далмацији. То се најјасније види по томе што управо у том периоду Срби у Далмацији подижу своје највеће светиње: манастир Крупу (1317.), Крку (1945.) и Драговић (1395.), који су и до данас остали духовни центри, али и извори просвете и културе, писма и језика православних Срба у Далмацији. Као круна ове црквено-просветне и културне симбиозе ниче и богословија у манастиру Крки 1615. године, која постаје расадник пастира и просветитеља овог народа. Они ће заједно са њим и у добру и у злу, носити крст Православља, које и неправославни народи овог краја називају „стара вира“.

После векова турског ропства и трпљења „турског зулума“ на овим просторима поново почињу да владају изворне идеје словенског заједништва, али на кратко. Други светски рат ће донети незапамћена страдања српског народа, који се нашао на путу нацистичкој и усташкој философији „тла и крви“, иза које ће остати безбројни логори смрти, голубњаче, јаук и лелек, који се до данас чују. Понадавши се да нам се Бог коначно смиловао и даровао мир овим просторима, само 50 година од краја Другог светског рата, ново страдање, прогони и огањ, тако да ће просторима Далмације завладати апокалиптичка пустош.

Ето управо је нама, убогим и ништим, остало да из те реалности крста тежимо васкрсењу, да видамо и лечимо ране, како на нашим светињама, још више на душама унесрећених људи, враћајући им веру и наду у добро, као и могућност повратка нашег мученичког српског народа на своја древна огњишта.

Ово би биле основне контуре наше мученичке историје у Далмацији. Што се тиче наше вере и етике, она је сва у православљу и светосављу. Православље дефинише духовну димензију нашег бића, а светосавље националну. Једно извире из другога чинећи неодвојиву целину, као што је неодвојива душа од тела. Вертикала нам је Крст – косовска етика и тежња ка Царству небеском, јер и ми у Далмацији имамо своје Далматинско Косово. Да поменемо и то да је за православне Србе на овим просторима Милашева „Православна Далмација“ друга књига уз Свето Писмо, из које су се Срби овог краја учили ко су и шта су; шта и како верују и шта чини њихову културну и националну историју.

Крка, Крупа и Драговић
Симо Матавуљ и Пилипенда,
камен, виногради и маслине
и благородно срце у тежачкој
и препланулој руци.
То је наша Далмација, коју
волимо и којој се непрестано враћамо.

Ваша Светости, браћо Архијереји, часни оци, уважена господо, браћо и сестре, хвала вам свима што сте дошли да увеличате ову нашу прославу, јер је она и ваша, али и саборна прослава читаве СПЦ.

Дај Боже, вашим светим молитвама, да се Православље и наш народ сачува и опстане у Далмацији и да се ђачка и богословска песма још дуго, дуго чује под сводовима ове свете обитељи крчке, сведочећи истину Јеванђеља Христовог и победу љубави и правде Божије. Благословите.

Академију под насловом Четири века светлости реализовала је Телевизијска продукција Епархије бачке уз техничку подршку компаније Didi Sound из Загреба.

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_stigao_u_manastir_krku

*

Патријарх српски Иринеј: Дужни смо и позвани да поново будемо браћа

18. Август 2015 - 17:56
 

Сусрет хришћанске љубави у цркви Свете Стошије

После дирљивог сусрета са православним верницим Задра и околине, Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи Епископа далматинског г. Фотија и више отачаствених архијереја, у римокатоличкој цркви Свете Стошије сусрео се са Надбискупом задарским г. Желимиром Пуљићем, председником Бискупске конференције Хрватске.

Надбискуп Пуљић је захвалио Патријарху српском г. Иринеју што је на позив Преосвећеног Епископа далматинског г. Фотија посетио и Катедралу Свете Стошије. Истичући значај јубилеја Света Три Јерарха Надбискуп је рекао да су црквене образовне институције католичке и православне провинијенције вековима препорађале Европу на духовном, интелектуалном, васпитном и културном плану. Истакао је да се данашњем сусрету радује и Света Анастасија Римаљанка, коју овде фамилијарно зову Стошија, заједничка мученица из римских времена која столећима повезује Исток и Запад, православне и католичке вернике. - Овај сусрет у Задру, уз саркофаг заједничке светитељке надилази димензије локалних граница и простора. Опомињући се прошлог столећа и напетости од којих су трпели и католички Хрвати и православни Срби, Надбискуп је пожелео да овај сусрет буде допинос миру и стабилности у Хрватској и у Србији.

Одоговарајући на речи добродошлице надбискупа Пуљића, Његова Светост је подсетио на време јединства Цркве Христове, које није трајало кратко, а за нас хришћане и не предстваља прадавну прошлост: - То је било време коме се Господ радовао. Ако будемо радили да се то време врати, обрадоваћемо и Господа и Свету мученицу Анастасију Римљанку пред чијим смо се моштима у овом храму и сабрали данас. Патријарх Иринеј је позвао на превазилажење последица недавних трагичних сукоба, за која је пожелео и Богу се помолио да се никада не понове. Истакао је велику личну одговорност оних који предводе обе хришћанске Цркве, као и свих свештеника, јер се на њих угледа и следећи њихов пример поступа верни народ Божји. - Нека Господ благослови и православни и католички народ. Будите деца Божја – дужни смо и позвани да поново будемо браћа, поручио је патријарх Иринеј.

На крају сусрета, патријах Иринеј и надбискуп Пуљић са архијерејима и члановима пратње поклонили су се моштима Свете Анастасије Римљанке, а присутни православни свештеници и ученици Богословије отпојали су тропар овој мученици за Цркву Христову.

У касним поподневним сатима Патријарх српски г. Иринеј биће свечано дочекан у Светоархангелском манастиру Крки, где ће присуствовати свечаној академији поводом четири века од оснивања Богословије Света Три Јерарха.

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_duzhni_smo_pozvani_da_ponovo_budemo_bratsha

*

Патријарх српски г. Иринеј стигао у Епархију далматинску

18. Август 2015 - 17:51
 

Благословен који долази у име Господње!

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је данас, 18. августа 2015. године, у поподневним часовима у Епархију далмтинску. Првојерарха Српске Православне Цркве и више српских архијереја на улазу у град Задар дочекао је предстојатељ Православне Цркве у Далмацији Преосвећени г. Фотије.

У пратњи Његове Светости били су Високопреосвећени Митроплит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа eпископи: сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, врањски Пахомије, франкфуртски и све Немачке Сергије, викарни јегарски Јероним и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије.

На велику и нескривену радост православних житеља Задра, Патријарх српски је после више деценија посетио овај град и парохијски храм Светог Илије, где га је поздравио владика Фотије упознавши га у накраћим цртама са древном истoријом овог пређашњег седишта Епархије далматинске, његовим хришћанским светињама, а посебно са историјатом православних храмова, животом православних верника кроз историју и савремено доба. Владика Фотије је говорио и о историји славне Задарске богословије као и доприносу знаменитих архијереја који су столовали у овом граду. Истакао је значајне епсикопе и угоднике Божје из прошлости: Стефана Кнежевића, обновитеља и градитеља, и Никодима Милаша, богослова и каноничара.

- Све до Другог светског рата православни Срби су чинили око двадесет процената житеља овог града, да би као последице ратних сукоба, укључујући и трагичне догађаје из деведесетих година прошлог века, остали мала заједница. Али, данашња посета Ваше Светости представља подстрек нама свештенослужитељима и далматинском православном народу да изнесемо свој крст и градимо мостове дијалога и хришћанске љубави, речи су којима је владика Фотије завршио своје поздравно слово најдражем госту.

Патријарх српски Иринеј је захвалио на срдачном дочеку и поручио окупљеном народу, који је испунио не само храм Светог Илије него и пјацету сердара Стојана Јанковића на којој се храм налази: - Овом посетом желим да вас уверим да нисте заборављени и да сте део српског народа иако сте далеко од Србије. Ми смо једно у Духу и она сила која нас спаја и не дозвољава да се удаљимо једни од других јесте Црква. Дошао сам да вас охрабрим да останете овде где су живели ваши преци и где су наши свети храмови. Будите истрајни, негујте љубав и слогу, трудите се као деца Божја да са свима живите у миру и љубави.

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_stigao_u_eparhiju_dalmatinsku

*

Патријарх српски Иринеј у Епархији далматинској

17. Август 2015 - 16:53

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, поводом јубилеја Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, посетиће од 18. до 20. августа 2015. године Епархију далматинску.

На позив Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија, првојерарх Српске Православне Цркве прво ће 18. августа 2015. године посетити парохијски храм Светог Илије у Задру. У римокатоличкој цркви Свете Стошије планиран је сусрет са Надбискупом задарским г. Желимиром Пуљићем, председником Бискупске конференције Хрватске, и градоначелником Задра г. Божидаром Калметом. У поподневним сатима Патријарх српски г. Иринеј биће свечано дочекан у Светоархангелском манастиру Крки, где ће присуствовати свечаној академији поводом четири века од оснивања Богословије Света Три Јерарха. 

Сутрадан, 19. августа 2015. године, на празник Преображења Господњег у манастиру Крки, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће светом архијерејском Литургијом уз саслужење више архијереја Српске Православне Цркве. Истог дана, патријарх Иринеј ће посетити град Кистање.

У четвртак, 20. августа 2015. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетиће Епископски двор и Српску православну цркву Светог Спаса у Шибенику, као и Црквену општину Сплит и недовршених храм Светог Саве у овом граду. Планирана је посета римокатоличкој цркви Светог Дује, као и сусрет Патријарха српског г. Иринеја са Бискупом шибенским Антом Ивасом и Надбискупом сплитским г. Марином Баришићем, као и градоначелницима Шибеника и Сплита, господом Жељком Бурићем и Ивом Балдасаром.

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_u_eparhiji_dalmatinskoj

Извор: Радио Слово Љубве, СПЦ