У Музеју Вука и Доситеја у оквиру изуложбе „Разарањем непобеђено“, о културним добрима током Великог рата , научни сарадник са Института за новију историју др Данило Шаренац одржао је предавање „Београд 1914-1918. Живот на фронту.“ Београд је специфичан својеврсан фронт којег је бранио српска војска и народ, али и Савезничке мисије – нарочито британске и француске, закључено је на скупу. Прилог Марка Маленчића.

Научни сарадник са Института за новију историју др Данило Шаренац је на самом почетку предавања рекао да је Београд имао тада 90 000 становника. Од тога 20 000 људи је живело удаљени од фронта тек улицу-две. Познати су коментари да је требало, тада, уместо града на том месту подићи караулу. Важан нагласак ултиматума Аустрије је био на Београду, по њима - завереничком гнезду.

Даље је предавач наставио подсећањем да су напади на Београд почели у поноћ 28-29. јула. Аустрија иначе и јесте пре претила да Београд може напасти за само пола сата из Земуна. Нападом на Београд су државне установе премештене у Ниш, а грађани у друге градове. Српска војска је била немоћна против аустријских монитора, те су топове добили од савезника.

У наставку се осврнуо и на савезничку мисију којом је управљао британски адмирал Ернст Трубриџ  која је у одбрани Београда дизала морал Антанте. Потом је причао о мостовима Београда, посебно о понтонским ратним мостовима за који су коришћени дечаци као веслачи. Причао је и о импровизацијама српске команде у одбрани Београда и о узор који је принц Ђорђе Карађорђевић давао српском народу на београдском фронту. На крају рата сви су се сложили да је Београд итекако заслужио због своје улоге у рату постане Пијемонт, односни престоница нове државе.

Извор: Радио Слово љубве