У Музеју Вука и Доситеја у Београду у оквиру актуелне поставке „Разарањем непобеђено“, професор Филозофскг факултета др Александар Палавестра је одржао предавање „Кратка историја српске археологије:од Валтровића до Срејовића“. У Срба је археологијa почела да се развија од 19. века, и то са обеју страна Саве и Дунава, закључено је на скупу. Прилог Марка Маленчића.

Др Александар Палавестра jе на почетку предавања подсетио на значај Јоакима Вујића и његово "Путешествије по Србији" после српских устанака. Јован Стерија Поповић је основао Народни музеум. Народни музеј се иначе већ неколико пута селио. Подсетио је и на путописца Феликса Каница који се сматра оцем српске асрхеологије.

У наставку предавања је професор Палавестра говорио о лику и делу првог српског професора археологије Михаила Валтровића. Он је био први председник Српског археолошког друштва и институционализовао је археологију у Србији. Геолог Јован Жујовић је створио српску археолошку терминологију.

Потом је предавач кратко говорио и о археологији у Аустро-Угарској. Надаље је објашњавао да је професор Милоје Васић био апсолутиста који није уважавао туђа мишљења, чак и очигледне чињенице. Пример тога је када је упорно тврдио да је Винча јелинска колонија. Са друге стране професор Милутин Гарашанин се увек радо исправљао, као велики научник и велики човек. Професор Гарашанин је иначе био заступник културно-историјске археологије.

Извор: Радио Слово љубве