У Српској књижевној задрузи у Београду је у оквиру дружења „Кафа у СКЗ“ одржан омаж Слободану Ракетићу. Модерирао је домаћин председник СКЗ Драган Лакићевић, говорили су Милисав Савић, Миломир Гавриловић, а Ракитићеве песме је читао Срба Милин. Слободан Ракитић је био дугогодишњи члан и председник Задруге и цео живот је посветио српској култури као посленик бројних установа културе, закључено је на скупу. Прилог Марка Маленчића.

На почетку омажа је окупљене поздравио домаћин домаћин председник СКЗ Драган Лакићевић, подсетивши да је Слободан Ракитић био дугогодишњи члан и председник Задруге. Он је био и најмлађи члан Задруге спорног сазива под вођством Добрице Ћосића. Напоменуо је и да је Слободан Ракитић волео да слуша како други читају његове песме на дружењима.

Милисав Савић је причао о детињству и дружењу са својим земљаком Ракитићем у Рашкој. Причао је како се Ракитић одлучио да са медицине упише књижевност, под утицајем професорке у коју беше заљубљен песник Бранко Миљковић. Због те професорке се песник и убио, а она је дошла у Рашкој да предаје.

У наставку је Милисав Савић спомињао чувену Антологију српске књижевности и Ракитићеву улогу у њој. Ракитић је припадао поколењу песника са Милишићем, Петровићем, Ђогом и Стевеновићем. Критичар Миодраг Јуришевић је подржавао ту генерацију која се окупљала у Дому омладине.

Миломир Гавриловић је читао свој есеј о Ракитићевој песми „Пловидба“. Тумачио је слике као што су пучина, сенка, палуба, коб, дрво у пустињи које подсећа на Библијске мотиве, бегунац и сенке прошлости. Види се у Ракитићевој поезији и утицај Милоша Црњанског. У песми се промичу питања егзистенције.

Извор: Радио Слово љубве