Др Татјана Суботин-Голубовић, професор Филозофског факултета у Београду и челник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, отворила је у централном холу ове установе репрезентативну изложбу „Пут књига 1914/15-2015: Судбина српских средњовековних рукописа Народне библиотеке несталих у Великом рату“. Изложбу су приредиле др Јасмина Недељковић и Јована Станојловић, поводом дана словенске писмености и сећања на страдање наше културне баштине за време Великог рата. Изложба је отворена за посетиоце од 22. маја до 6. јуна 2015.
Изложба први пут јавности представља рукописне књиге, споменике српске средњовековне културе, из корпуса оних које су нестале за време Првог светског рата, а пронађене су у потоњим временима. Књиге су изложене појединачно и у групама, сходно времену када су откриване. Прво је пронађен Призренски рукопис Душановог законика 1933. године у Немачкој, потом Довољско јеванђеље и Коришки пролог који су 1966. године враћени из Загреба. Седамдесетих година 20. века пронађена су у приватној колекцији „Честер Бити“ у Даблину још четири књиге, а међу њима је најрепрезентативнија Празнични минеј Божидара Вуковића из 1538, штампана на пергаменту. Највећа група од десет књига и једне повеље откривена је у Немачкој 1969. и откупљена за Народну библиотеку Србије од којих истакнуто место има Београдски паримејник, Братков минеј и Зборник попа Драгоља.
Током Првог светског рата нестала је група изузетно вредних ћириличних рукописних књига Народне библиотеке у Београду. Реч је о неколико десетина књига које су, дан по пријему Ултиматума Аустро-угарских власти Српској влади – 11/24 јула 1914. године, спаковане у две кутије са ознакама Н. Б. 1 и Н. Б. 2 и однете на железничку станицу где су утоварене у вагон бр. 6639 заједно са најповерљивијом документацијом Министарства спољних послова. Од тада се овој вредној грађи губи сваки траг.
Већина фондова Народне библиотеке у Београду, сачувана током Првог светског рата, била је уништена током Другог светског рата. Група кодекса који су нестали уочи Првог рата, од којих је до данас пронађено двадесет споменика, стицајем историјских околности, данас су једини сачувани споменици из великог рукописног фонда Народне библиотеке у Београду, који је бројао око 1300 јединствених примерака српске писмености и културе.
Извор: Радио Слово Љубве; НБС
