На дан уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети, у недељу 5. априла 2015. од 12 ч, Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије Београдско-Карловачке прославиће своју Славу и 18 година постојања. Опширније о оснивању и раду Центра у наставку.

Присуством и благословом блаженопочившег Патријарха Павла, као и одобрењем Светог Архијерејског Синода, 14. априла 1997. године отворен је у Београду Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије београдско-карловачке.

Потреба за отварањем ове врсте центра у нашој Цркви, првог по својој намени и раду, била је неопходна. Идеја водиља била је да се болеснима, изнемоглима, обесхрабренима и духовно осиромашенима омогући психолошка помоћ на духовним основама, од стране стручњака продуховљених Православљем, као и основно упознавање са Христовом науком. Таква врста помоћи код нас није постојала и била је недовољно позната.

Распад духовних и друштвених вредности и норми, као и међуљудских односа трајао је готово 50 година, проузрокован нехришћанским начином живота и морала. Хиљаде породица изгубиле су своје домове и своје најближе, а стотине хиљада су постали избеглице, због распада претходне Југославије, ратова који су вођени на овим просторима, косметске трагедије...

Од почетка рада Центра до краја 2000. године, одржано је 7600 терапијско-саветодавних састанака са појединцима или породицама, како из Београда тако и из свих крајева наше земље. У картотеци Центра налазило се тада преко 1300 регистрованих клијената, којима је указивана потребна помоћ. Укупан број посета у периоду од 1997. до краја 2010. године износи 51.871.

Првобитне просторије Пастирског центра – две канцеларије – постале су недовољне за испуњење мисије и свих потреба. Листа чекања је постајала све дужа, а наши сарадници имали све већи број заказаних састанака.

Захваљујући нашим добротворима и дародавцима, доласком у нове, далеко веће просторије, ове тешкоће биле су знатно олакшане.

Празник Цвети

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен".

Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског". Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу".

Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Извор сајт Пастирског центра који се налази у Београду, у ул. Масариковој број 5 (зграда Београђанка, 12. спрат), тел.

011/ 3614-500, Радно време: 10:00 – 18:00

http://www.pastirskicentar.com/

Извор: Радио Слово Љубве