У парохијском дому Цркве светога Александра Невског на Дорћолу је др Владан Таталовић, асистент на Богословском факулету у Београду, одржао предавање „У сусрет страдању Христовом“. Асистент др Таталовић је прво дао приказ друштвених прилика у Израелу пред само Христово распеће и библијско и егзегетско тумачење самих догађаја мучења и распећа Господа Христа. Смрт детета је оно што потреса сваког родитеља, те је Христово страдање променило гледиште Бога на људe и људи на Бога, закључено је на предавању. Прилог припремио Марко Маленчић.
На самом почетку предавања др Владан Таталовић је рекао да Црква оживљава догађаје Христовога страдања и васкрсења. Црквени метод је одувек био такав да описује догађаје и даје им богословско тумачење. Конкретно – Јевреји су пре 2000 година чекали Месију за којег су сматрали да трба да их ослободи од Римљана. Пошто су Јевреји сматрали да је смрт одвајање од Бога, то су и сами апостоли били саблажњени на Христову најаву страдања – Он, као Месија, као вожд, није смео нити могао да умре. И сам Јуда Искариотски је и издао Христа јер је био разочаран што Христос ипак није национални Месија. На првосвештеников захтев, као судије, да се Исус изјасни да ли је Он Месија, те Христос рече „Јесам“ – стичемо утисак да је овде заправо Христос тај који суди целоме свету.
У наставку је аистент др Таталовић додао да Христос није могао да носи крст, јер није имао снаге, будући да су бичевања пред распећа била таква да мрцваре осуђенике. А када тело престаје да меша течноси у организму, долази до сакупљање воде у плућима – те зато и потече из ребара Господњих вода и крв – симболички вода погружења и крв евхаристијска. Страдање на крсту је тада било надасве срамотно, а срамота је сматрана за нешто најгоре. Односно „плач и шкргут зуба“ су реакција на срамоту, на срамоту што ће се осуђени стидети што није у близини Бога после Суда. Као закључак предавања је асистент указао на Тајну Крста. Та тајна се очитава у дуализмима свих догађаја око распећа. Крст испрва срамоте и страдања, на крају постаје престо Цара славе, а два разбојника око Христа указују да смо и ми, обични људи, распети нашим невољама – али да имамо два избора: на крсту ћемо Христа хулити или Христу се обратити. Бог на крсту свако људско „не“ – и тадашњих људи и нас сада – претвара у спасавајуће „да“.
На крају, у оквиру питања и коментара окпљених, обратио се и садомаћин протојереј Бранислав Јелић. Асистент је одговарао и о Јуди – да је среброљубље међу највећим греховима јер као најсебичнији грех потпуно маши смисао хришћанства и самога не себичнога но Триличнога Бога. Јуда је разочаран што Исус није национални Месија, поред којег би – сматрао је издајник - Јуда поред њега стекао моћ и славу. На крају се обратио и садомаћин протојереј-ставрофор Вајо Јовић са три питања. Др Таталовић је одговарао:
Извор: Радио Слово љубве
