У великом амфитеатру ПБФ БУ одржана је трибина на тему "Сурогат материнство: Злочин или шанса". На другој професорској трибини посвећеној овој теми говорили су доцент Растко Јовић, др Слободан Панов, са Правног факултета, др Миша Ђурковић, са Института за европске студије и др Оливер Видојевић, са Института за ментално здравље Србије. Овом трибином наговештен је почетак рада Хришћанског социолошког центра при Катедри за канонско право и хришћанску социологију на овом факултету.
Нацрт новог српског грађанског закона предлаже легализацију сурогат материнства. Ова контраверзна биоетичка тема била је у средишту пажње студената и професора ПБФ који су о њој расправљали на две посебне трибине.
Поздрављајући све присутне, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић је истакао да се овом трибином наговештава почетак рада Хришћанског социолошког центра при Катедри за канонско право и хришћанску социологију на овом факултету. С обзиром на одговорност коју хришћани имају као део савременог плуралистичког друштва, овај центар има високо постављене циљеве, нагласио је проф. Крстић.
Расправу је отворио др Растко Јовић, са Православног богословског факултета, рекавши да бројне организације за заштиту људских права нису критиковале праксу "рађања за другог" као чин који жену инструментализује, претварајући је у машину за рађање деце. Док наука генетским интервенцијама унапређује биолошки живот човека, друштвени живот остаје занемарен, сматра др Јовић.
Др Слободан Панов, са Правног факултета у Београду, рекао је да је сурогат материнство још један од показатеља да у нашој средини све може бити сурогат, од брака, преко родитељства, све до правде. Ово је само још једна епизода у разградњи основних вредности једне државе, сматра др Панов.
Др Миша Ђурковића, из Института за европске студије, истиче да би у јавној расправи на ову тему Црква требало да заузме негативан став, као што су то већ учиниле све апостолске Цркве. Своје становиште према сурогат материнству, Ђурковић заснива на бројним проблемима који су се појавили од 1981, када је рађање за другог и званично започето. Водеће земље у Европи нису га легализовале, а поред ове чињенице, постоји бојазан да би, законом који у потпуности стоји на страни генетских родитеља, Србија могла да постане још једна од европских земаља за експлоатацију деце, попут Румуније и Украјине.
Један од значајних аргумената против сурогат материнства заснован је на открићу пренаталне психологије да дете у току трудноће има богат психички, емотивни и физички однос са својом мајком. Др Оливер Видојевић, са Института за ментално здравље Србије, рекао је да читава трудноћа води ка конкретизацији родитељске фантазије о детету. По самом рођењу, моменат сусрета мајке и детета је веома битан. Када изостане, он може имати тешке последице по сурогат мајку али и по само дете, а то је само један од могућих проблема у чину рађања за другог, напомиње др Видојевић.
Извор: Радио Слово љубве
