На данашњи дан, 9.априла 1947.године, у Говеђем Пољу, Дарувар(Западна Славонија)рођен је, др Слободан Милеуснић, дугогодишњи управник Музеја Српске Православне Цркве, који је уснуо у Господу 2005.године. О др Слободану Милеуснићу, његовом преданом треидесетогодишњем раду на очувању црквено-уметничког наслеђа, важног за културу српског народа, разговарали смо у оквиру Јутарњег програма са Радмилом Мишев, уреницом Светосавског Звонца.
Б и о г р а ф и ј а
Слободан Милеуснић рођен је 9. априла 1947. у Говеђем Пољу, Дарувар (Западна Славонија) од мајке Љуба (рођене Ирић) и оца Гојка. Основну школу завршио у родном месту, и у Тројеглави, а Богословију “Свети Сава” у Београду (1968). Исте године уписао Теолошки факултет на коме је дипломирао 1973. На Филозофском факултету (историја уметности, музеолошки смер) дипломирао је 1977. године. Усавршавао се у Немачкој. Магистарски рад под насловом Српско сликарство 17. и 18. века у Славонији одбранио је (1984) на Филозофском факултету у Београду. На истом Факултету, одбранио (2004) докторску тезу под називом Пжешка митрополија. Свој радни век С. Милеуснић је започео је 1975. године у Српској патријаршији, где је обављао одговорне дужности. Радио је најпре у Заводу за свеће при Патријаршијском управном одбору, затим једно време био управник Патријаршијске штампарије. Био је главни и одговорни уредник ревије Српска православна црква - њена прошлост и садашњост (1985-1989) и главни и одговорни уредник листа Православља (1889-1992). Учесник је бројних научних скупова у земљи и иностранству. Био је управник Музеја Српске православне цркве од 1990, затим координатор Савета за обнову храмова и културне баштине Српске цркве и секретар Светог архијерејског синода. Био је члан Републичког одбора за обнову манастира Хиландара, затим члан Управног одбора Народног музеја у Београду, Главног одбора Матице српске у Новом Саду, односно Галерије Матице српске и Културно-просветне заједнице Србије. Добитник више признаwа из области заштите црквено-уметничког наслеђа, музеологије и деловања у области културе (плакета Михајло Валтровић, Златни беочуг града Београда и друго).
Од објављених кwига (обајвио је 15 књига) издвајају се: Свети Срби (три издања: 1987, 2000. и 2003); Свети Стефан Штиqановић - ратник и светац (1992, 2005); Водич кроз манастире у Србији (1995); Средњовековни манастири Србије (на енглеском и српском, четири издања: 1995-1998), Ruinele ortodoxie, Bisericisi manastiri ortodoxe sarbe distruse, pangarite si devastate 1991-2000, Bucuresti 1999, а од монографија: Манастир Драговић (1986); Музеј Српске православне цркве (1987 и 2001); Манастир Крка, објављена и на енглеском језику (1994 и 2004); Хиландар (на пет језика, 1998); Светиње Косова и Метохије, (на четири светска језика, два издања: 1999. и 2001); Манастири Србије (на српском и енглеском), 2002. и 2003; Српски манастири у издању СКЗ (2004). Посебно су значајне публикације о страдању српских цркава и манастира у рату 1991-1995-1997, објављене на српском и енглеском језику: Духовни геноцид 1991-1993 (два издања, 1994), затим Духовни геноцид 1991-1995 (каталог истоимене изложбе); Духовни геноцид 1991-1995-(1997), објављен 1997.
Објавио је преко тристотине чланака, расправа и приказа по стручним часописима и црквеној штампи од којих издвајамо: Пожњшка митрополија, Православна мисао, год. 23, Београд 1980; Сликар Остоја Мркојевић и његово иконописачко дело, Зборник МСЛУ 21 (1985); Црква Светог Пантелејмона код села Торња у склопу историјских догађаја, Саопштења 18, Београд 1986. Представа Срба светитеља у црквеном сликарству Славоније, Зборник о Србима у Хрватској 1, Београд 1989; Судбина ризнице манастира Гргетега, Зборник МСЛУ (1988); Два извештаја о унији у Вараждинском генералату поткрај 18. века, Зборник о Србима у Хрватској 3 (1995); Сто писама Димитрија Руварца Радославу Грујићу, Браћа Руварац у српској историографији и култури (1997), зборник радова научног скупа. Манастир Жича у црквеним инвентарима XIX века, Манастир Жича (зборник радова), Краљево 2000; Страдање српских цркава и манастира на Косову и Метохији, Летопис Матице српске, год. CLXXVI, књ. 465, св. 5, (Нови Сад) мај 2000; Дрворез „Света гора – Атос”, Осам векова Хиландара (зборник радова), Београд 2000; Новоканонизовани свети из српског рода, Annuaire de l’universite de Sofia “St. Kliment Ohridski” Centre de rechervhes slavo-byzantines “Ivan Dujcev”, tome XCI (X), Sofia 2002; Eighteenth-Centry Engravings of Hilandar Monastery, Monastic Traditions. Selected Proceedings of the Fourth International Hilandar Conference, Bloomington 2003; Византина у црквеном сликарству Славоније, ЗМСЗЛУ, бр. 34-35, Нови Сад 2003; Милешевска плаштаница, Краљ Владислав и Србија у XIII веку (зборник радова), Београд 2003, 165-178; Kosova a Metohija – duhovna genocida a kulturna katastrofa, Odkaz sv. Cyrila a Metoda, mese'cnik Pravosalvnej cirkvi na Slovensku, 10, roc. XLIL/2003; Srbska pravoslavna cirkev, Vychodni krestanstvi, Brno 2003; Ревизија устава Матице српске 1860. године, Свеске Матице српске – грађа и прилози за културу и друштвену историју, св. 10, Нови Сад 2003; Српски манастири као духовна станишта, културна средишта и народна зборишта (Прилог обележавању два века од Kарађорђевог устанка), Источник (Herald of the Serbian orthodox), Year XVII, 59, Toronto 2004; Kосово и Метохија. Духовни геноцид – културна катастрофа (Kосово и Метияю. Духовный геноци – културная катастрофа), XIII међународниј кинофорум „Златни витез”, Иркутск (Сибир) 2004; Српски манастири као духовна станишта, културна средишта и народна зборишта (Прилог обележавању два века од Kарађоревог устанка), Источник (Herald of the Serbian orthodox), Year XVII, 59, Toronto 2004; Плаштаница краља Милутина (литургијска употреба), Ниш и Византија II, (зборник радова) Ниш 2004; Монахиwа Јефимија – Похвала кнезу Лазару и Kатарина Kантакузина Бранковић и Вараждински праксапостол, календар СПЦ „Црква 2004”, Београд 2004; Запис из јабуке, Љетопис српског културног друштва “Просвјета”, св. 9, Загреб 2004.
Објављивао је текстове у дневним листовима и часописима „Политика”, „Вечерње новости”, „Дневник”, “Православље”, “НIН” и други. Био је члан је Удружења новинара Србије.
Преминуо је други дан по Аранђеловдану (22.11.2005. г.) у 58 години живота.
