Фондација "Лаза Костић" посвећује последњи у години "Лаза и Вил" разговор др Јовану Андрејевићу Јолесу - он је са Лазом Костићем први превео Шекспира код нас, први анатом и велики добротвор који је имао посебно време када је у својој ординацији лечио сиротињу. Негујући исте вредности Фондација "Лаза Костић" покренула је сарадњу са Српским лекарским друштвом и Дрштвом лекара Војводине, а одзив ординација је велики, рекла је оснивач Фондације, пијаниста Марина Милић-Апостоловић и најавила тим поводом свечаност за 11. децембар у 18.30 у Музеју Народног позоришта у Београду.
Гости: прим.др ВЛАДИМИР ЈОКАНОВИЋ, проф. др ДРАГАН ДАНКУЦ, председник Друштва лекара Војводине, ЛАЗИНИ ТРУБАДУРИ, ученици Гимназије „Светозар Марковић”, Нови Сад, Студенти АУНС: Владимир Васиљевић – кларинет, Андријана Кувељић - сопран, Милош Миливојевић - гитара, Марко Радојковић - гитара, Астор Пјацола: Oblivion, Greensleeves
Фонд “Лаза Костић” је основала пијанисткиња Марина Милић-Апостоловић 1991. у Лондону поводом 150-годишњице рођења једног од највећих српских песника деветнаестог века. У новембру 2009. сестрински фонд, са идентичним циљевима основан и у Београду. Циљ Фонда “Лаза Костић” је промовисање дела Лазе Костића, као и музике, ликовних уметности, књижевности, драме и културних традиција Србије.
Др Лаза Костић (1841-1910) је био најзначајнији интелектуалац свог времена. Говорио је седам језика; докторирао права на латинском језику; први је превео дела Шекспира на српски језик, тиме отворио врата Шекспировим делима у Србији тог доба; критичар, мислилац, посвећени спортиста, Лаза Костић је био невероватно свестрана личност каквој није било равне у Србији деветнаестог века.
Др Јован Андрејевић Јолес, значајни лекар (први анатом код нас), један од најобразованијих Срба деветнаестог века, почасни члан Матице српске и члан њеног Књижевног одбора, члан Одбора за оснивање Српског народног позоришта, научник чији радови су објављивани у бечким уџбеницима за медицину, најзначајнији теоретичар уметности свог времена, публициста и преводилац, са енглеског је превео сцену из Ричарда Трећег и предложио прославу 300-годишњице Шекспира у Новом Саду. Тиме је „српска Атина“ постала једини град у окружењу који се придружио Европи у великом слављу.
Заједно са Лазом Костићем, др Јолес је припремио превод и организовао прославу 30. априла 1864. Само три месеца касније, у својој 30. години, преминуо је од кобне туберкулозе. Захваљујући великим напорима др Владимира Јокановића, максилофацијалног хирурга у пензији, члана Хрватске академије медицинских знаности, почасног члана Српске академије медицинских наука, вајара и публицисте, име др Јована Андрејевића није за борављено.
Председник Друштва лекара Војводине, проф. др Драган Данкуц (ОРЛ), ванредни члан Српске академије медицинских нау
ка, представиће нам др Јолеса и као великог добротвора који је имао резервисано посебно време када је у својој приватној ординацији лечио сиротињу. Др Јолес је изванредан повод за једну лепу и племениту сарадњу између Друштва лекара Војводине у оквиру Српског лекарског друштва и Фондације „Лаза Костић“.
Већ другу сезону, а по узору на велике светске центре, уочи сваке представе Хенрија Шестог, Народно позориште и Фондација организују у Музеју Народног позоришта пригодне 30-минутне ЛАЗА & ВИЛ РАЗГОВОРЕ, o темама у вези са представoм премијерно изведеном у Лондону. Разговор бр. 7 подсећа на др Јована Андрејевића Јолеса, који је као иницијатор прославе 300-годишњице рођења Шекспира у Новом Саду, са Лазом Костићем био не само у одбору него и превео сцену првог чина Ричарда Трећег. Захваљујући Андрејевићу и Костићу, инсцениран је први српски превод Шекспира са оригинала и први пут је изговорен јампски стих на српској позорници. Тог дана је код нас отпочела
традиција приказивања највећег драмског песника света. Ови програми су продужетак сарадње Фондације и Позоришта, у оквиру „Лаза и Вил фестивала 2014–2016“ поводом 450. годишњице рођења Шекспира.
http://the-laza-kostic-fund.com/sr/novosti.1.1.html
Извор: Радио Слово Љубве
