Циклус предавања у крипти Цркве светог апостола и еванђелисте Марка започео је излагањем јеромонаха др Клеопе Стефановића, сабрата манастира Крушедол и професора Карловачке богословије, на тему „Крај твојих ногу молим... света Петко“. „Светитељка је живо присутна у животима житеља града Јашија. Румунски народ истински верује у Бога и ревносно чува литургијски живот“, каже отац Клопа, истичући да треба да се угледамо на Румуне.

У сусрет празновању преподобне мати Параскеве, беседа јеромонаха Клеопе била је интимно сведочење о величанственом молитвеном поштовању које Румуни и бројни ходочасници из читаве Европе указују њеним моштима у Јашију.

По завршетку теолошких студија у Београду, отац Клеопа је, са благословом епископа сремског г. Василија, отишао на постдипломске студије у Румунију. Провео је шест година у Јашију, крај моштију преподобне мати Параскеве, у граду који има 110 цркава и 12 манастира. „Светитељка је живо присутна у животима житеља града Јашија“, каже отац Клеопа.

Нема дана када се испред саборне цркве у Јашију не формирају редови верних који, од јутра до мрака, одлазе код светитељке по благослов, молитвено заступништво и утеху.

На десетине хиљада људи окупљају се уочи и на дан њеног спомена. Мошти се износе већ 11 октобра. Долазе Румуни са свију страна, а ту су, наравно, и Срби. Око великог броја ходочасника старају се житељи Јашија који у својим парохијским домовима брижљиво припремају разноврсно окрепљење.

Према Румунима многи Срби имају низ предрасуда. Они који су били макар на кратко у њиховој земљи могли су да се увере да су нам они најближи по свом православном духу. Док се многи питају зашто се мошти преподобне Петке не враћају у Србију, слабо посећене и готово празне манастирске светиње у Србији говоре о томе да за то још увек нисмо духовно зрели.

Извор: Радио Слово љубве