Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији одржало је конференцију за медије испред Тужилаштва за ратне злочине, поред Српског зида плача, поводом званичних саопштења да се у месту Пискоте код Ђаковице не налази масовна српска гробница. На конференцији су говорили Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију, Симо Спасић, председник Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ, Славко Никић, публициста и представник Српских ветерана са КиМ, и Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира убијеног у нападу албанских терориста на Кошаре.
Упркос обећанима да ће се јавности обратити, на конференцији се нису појавили Бруно Векарић, заменик тужиоца за ратне злочине, који је објавио постојање масовне гробнице Пискоте код Ђаковице, Драгољуб Станковић, заменик тужиоца, присутан као представник Тужилаштва на локацији Пискоте, и Сузана Матејић, патолог присутна на локацији Пискоте испред Комисије за нестала лица Владе Србије.
Пружајући пуну подршку Удружењу породица киднапованих и убијених на КиМ, Милован Дрецун је рекао да је у својству председника Одбора за КиМ тражио информацију од Тужилаштва за ратне злочине «шта је до сада урађено и шта се планира да се уради да би се открили извршиоци и касније процесуирали у злочинима који су почињени над Србима».
Дрецун је најавио седницу Одбора за КиМ на ту тему на којој би, осим представника Тужилаштва и Еулекса, требало да се нађу и представници Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ. Иако прописи налажу да седница буде затвореног типа, због свог значаја она би морала да буде отворена за јавност, рекао је Дрецун.
Симо Спасић, председник Удружења киднапованих у убијених на КиМ, рекао је да не верује наводима Тужилаштва за ратне злочине да се у месту Пискоте код Ђаковице не налази масовна гробница са телима српских војника и цивила који су ‘98. и ‘99. били заточени у логору Ликовац у Дреници под командом Фатмир Љимаја и Хашим Тачија. Међу разлозима за оправдану сумњу Спасић је истакао то што се нико од оних који су надгледали ископавање ове локације није појавио на конференцији да јавности каже «шта је пронађено, да ли је нешто копано пре но што су дошли, да ли су копали из Еулекса или из Тужилаштва, да ли из Комисије за нестала лица».
Славко Никић, представник Српских ветерана са КиМ и писац књиге «Комадантне убице: приче из пакла», у којој су обелодањене праве биографије 157 албанских терориста са КиМ и њихове везе са садашњим руководством тзв. Републике Косово, сматра нетачном тврдњу косовских власти да су Срби који се воде као нестали и убијени на Косову и Метохији страдали у ратним сукобима. Од јавности се крије чињеница и да је у полицијској акцији 1998. надомак Суве Реке откривено да су Албанци трговали српском крвљу.
Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира који је убијен у нападу албанских терориста на Кошаре 30. септембра 1998. године, рекла је да је и даље нејасно зашто држава не чини ништа на расветљавању злочина на КиМ и процесуирању починиоца. Говорећи о неразјашњеној судбини војника несталих у периоду од 1998-1999, Радоичић је истакла да им држава Србија дугује да их врати својим родитељима: «Кад су они требали отаџбини, отаџбина је рачунала на њих и знала је где су и како да их нађе. Данас када је остала обавеза отаџбине да их врати, да им се кости смире, држава не хаје за то, а исто је и са правосудним органима».
Извор: Радио Слово Љубве
