У Народном музеју у Београду су отворене две повезане изложбе: Марко Мурат, у част 150 година од рођења, и Оснивачи „Ладе“, реализована поводом 110 година од оснивања Друштва српских уметника. Заједно са делима које је Мурат стварао од 1889. до 1936. посетиоци су у прилици да виде и слику „Долазак цара Душана у Дубровник“, која је после више од деценије поново изложена у Народном музеју, рекла је Лидија Хам Миловановић и подсетила да ће 9. октобра у 18 часова аутор изложбе Љубица Миљковић, музејски саветник, одржати прво ауторско вођење кроз поставку.
Поставка слика и цртежа истакнутог уметника Марка Мурата из збирки Народног музеја приређује се поводом 150. годишњице од уметниковог рођења.
Изложено је свих двадесет седам слика изведених техником уља и један акварел Марка Мурата из Народног музеја, а који су настали у распону од 1889. до 1936. године. На основу њих могу да се прате домети овог уметника и матични токови српске уметности у прве две деценије XX века. У његовом стваралаштву постоје следећа раздобља: минхенско реалистичко (1889-1894); пленеристичко са елементима импресионизма, сецесије и симболизма (1894-1911); религиозно-симболистичко (1911-1920); реалистичко (1920-1933); умерено експресионистичко (1933-1944). Поред слика, поставку ће употпунити и одабир начињен од 120 Муратових радова на папиру, три скицен-блока и две бележнице малог формата са преко 150 листова који се чувају у Кабинету цртежа и графика Народног музеја.
За развој уметности у Србији, Мурат је значајан као сликар, учесник бројних изложби, ликовни педагог (наставник у београдским гимназијама и Уметничко-занатској школи), члан многих комисија и жирија, један од оснивача Друштва српских уметника Лада. Врло је битан и као председник Одбора за уметничке послове Србије и Југословенства, основаног под покровитељством тада престолонаследника, потом краља Александра I Карађорђевића, о чијем се ликовном образовању Мурат старао 1903/1904. године. На његово залагање, уз свесрдну подршку српског монарха и ујединитеља – оснивача Југославије, установљено је Надлештво за умјетност и споменике у Дубровнику.
Мурат је значајан и као један од утемељивача тзв. Београдске школе, коју су чинили и уметници српске и осталих националности. Остао је упамћен по софистицираном држању, тежњи ка складу, снажном залагању за идеју јогословенства, разумевању неистомишљеника, залагању за оснивање многих удружења и установа културе, учешћу на најпрестижнијим ликовним смотрама и, пре свега, стваралашту које се чврсто везује за матичне токове пленеризма, импресионизма, сецесије и симболизма, на крају и врло умереног експресионизма.
Аутори изложбе су музејски саветници Љубица Миљковић и Гордана Станишић.
Ове године навршава се и 110. годишњица од оснивања Друштва српских уметника „Лада“, које је основано уочи отварања Прве југословенске уемтничке изложбе у Београду. На Првој југословенској изложби зачела се мисао о оснивању Савеза југословенских уметника „Лада“, који је већ децембра исте 1904. године и установљен у Софији. Савез су чинила национална удружења са истим именом, која су, осим постојећег, у Београду, устоличена у Загребу, Софији и Београду. Друштво српских уметника „Лада“ постоји и активно је и данас. Истакнуту улогу у оснивању „Ладе“ имао је управо Марко Мурат, тако да поставка аутора оснивача „Ладе“ чини логичну везу са прегледом Муратовог стваралаштва.
Аутор поставке Оснивачи „Ладе“ је музејски саветник Љубица Миљковић.
Изложбе је на свечаности у суботу, 04. октобра отворио државни секретар у Министарству културе Републике Србије, Дејан Ристић.
У четвртака, 09. октобра у 18 часова, аутор изложбе, музејски саветник Љубица Миљковић одржаће прво ауторско вођење кроз поставку. Сви заинтересовани посетиоци биће у могућности да се после дуго времена подсете, а многи упознају са радовима уметника чије стваралаштво представљало врхунске уметничке домете с краја 19. и првих деценија 20. века. Био је сликар светлости и склада који својом личношћу и уметничким завештањем сведочи о лепоти животне ведрине, утемељеног оптимизма, непретенциозности и чистих уверења.
Извор: Радио Слово Љубве
