Протојереј-ставрофор Александар Средојевић постао је 29. септембра доктор историјских наука. Он је на Филозофском факултету у Београду одбранио докторску дисертацију под насловом „Патријарх српски Димитрије Павловић 1920 – 1930“, пред комисијом коју су сачињавали ментор проф. др Љубодраг Димић, проф. др Радош Љушић, проф. др Мира Радојевић и др Радмила Радић. Одбрани доктората присуствовао је и Преосвећени Епископ топлички Арсеније, викар Патријарха Иринеја, неколико академика, већи број професора Филозофског и Богословског факултета, као и бројни свештеници. Прилог приредио Јово Бајић

Протојереј-ставрофор Александар Д. Средојевић рођен је 2. новембра 1948. године у Брштици код Крупња. Основну школу је завршио је у Крупњу. Богословију Светог Саве у Београду завршио је 1969. године. Богословски факултет је уписао 1973. године, а на Филозофском факултету, на одељењу за Општу и националну историју, дипломирао је 1992. године. Наредне 1993. године уписао је постдипломске студије на Богословском факултету у Београду, на коме је магистрирао 2002. године. Од 2003. до 2007. године предавао је Историју хришћанске цркве на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију у Београду, као асистент протојереја-ставрофора Радомира Поповића. За ђакона, а затим за свештеника, рукоположен је од надлежног епископа шабачко-ваљевског 1972. године. Исте године постављен је за пароха бановопољског у Бановом Пољу код Богатића. Ту је служио до 1977. године, када је прешао у Богатић. Од епископа Јована одликован је црвеним појасом и протонамесничким чином, а од владике Лаврентија 1991. године чином протојереја. Августа 1995. године прешао је у Београд, где је постављен за пароха при храму Светог Архангела Гаврила. Од фебруара 2000. године служио је у храму Светог Мученика Трифуна. Од 2007. године служи у храму Светог Саве. Почев од средине 80тих година 20. века, објављује стручне радове историјског садржаја у штампи и периодици. Радове са историјским садржајем објављивао је у часописима: Гласник Српске православне цркве, Православље, Хришћанска мисао, Светосавско звонце, Српски Сион, Нова Искра и Глас Светог Трифуна. До сада је објавио преко 100 чланака и приказа, превасходно историјског и богословског карактера. Поред тог Средојевић је аутор више књига које по садржају припадају историографској и теолошкој литератури, а по форми имају карактер прегледа (Православље у Мачви 1247-1521, прво издање Београд 1997; друго допуњено издање 2001; Срби у светлу Небеске Литургије Светог Николаја Српског, Београд 2004; Герасим Ђорђевић епископ шабачки (1831-1839) и његово доба, Београд 2004. (магистарски рад); Православни апологета. Сећање на оца Лазара Милина, Београд 2005. (коауторство са проф. др Радомиром Поповићем); Земља јунака и мученика. Србија од 16. до 19. века. Кратка српска историјска читанка, Београд 2007, друго издање 2012; Хиљаду година као један дан, Београд 2009). Изузетак чини рад “Герасим Ђорђевић,  епископ шабачки и његово доба (1831.1839,) који можемо сврстати у научне биографије и који је проистекао из магистарског рада кандидата. Увид у опус колеге Средојевића говори да се ради о кандиату који добро познаје историографску и теолошку литературу, периодику СПЦ и историјске изворе црквене провиниенције.

file:///C:/Users/Montaza.montaza-PC/Downloads/Aleksandar_Sredojevic_referat_FZF.pdf

Извор: Радио Слово Љубве