Генерал-мајор војске Републике Српске Крајине, пуковник ЈНА, магистар војних наука, философ и публициста, мр Милисав Секулић говори о својој књизи "Свештеници у историји српске војске", чија ће промоција бити 25. септембра у 18 часова у манастиру Раковица, уз учешће проф. др Веселина Ђуретића, пуковника др Борислава Гроздића и свештеника др Милорада Средојевића. О нераскидивој вези српске Цркве и Војске, али и њеном неправедном запостављању, враћању верске службе у Војску која треба да буде“ живот јер је Бог у животу", значају сарадње припадника различитих вера и будућности тог односа.
Издавач књиге је Хришћанска мисао, уредништво Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећени Епископи шабачки Лаврентије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић, као и протођакон Радомир Ракић.
Књига ће се продавати на промоцији, потом и у књижари "Традиционална књига" код Храма св. Саве.
Мр Милисав Секулић рођен је 11. новембра 1935. године у селу Трбушница у општини Лозница, Србија, Краљевина Југославија. Завршио је Војну академију КоВ ЈНА 1954–1957, једногодишњу Политичку школу ЈНА, Вишу војну академију, Школу народне одбране,Филозофски факултет (одсек Филозофија) и постипломске студије - магистрирао је војну вештину. Ужа специјалност: оперативно-штабни послови. Постао је магистар војне вештине са темом Методологија рада команде армије. Међу првима се припремао за титулу доктора војних наука; пошто је уједно био и кандидат за чин генерал-мајора ЈНА. Предао је три докторске дисертације, а није постао доктор наука! Прва дисертација је имала наслов: Удруживање бојног деловања и отпора у дивизијској зони, али је комисија није прихватила. Написао је и пријавио други докторат са насловом Обједињавање водења и командовања на ратишту. И овај пут комисија је била немилосрдна! Покушао је и трећи пут и предложио тему Деловање штаба Врховне команде ОС СФРЈ у рату 1991.године. Рад је био сувише критичан да би га комисија ЈНА уопште прихватила. Из ове одбачене дисертације је касније настала његова прва књига. Избијањем рата и распадом СФРЈ, распоређен је у Книн и постао је начелник одељења за оперативно-наставне послове Српске Војске Крајине. На крају су га за заслуге унапредили у чин генерал-мајора војске РСК и пензионисан је 1993. год. Након протеривања српског народа из Хрватске, након „Олује", настањује се у Београду. За стање у целој бившој Југославији и стање у ком се српски народ нашао, окривљује тадашње политичко руководство. Објавио је и књиге "Југославију нико није бранио, а Врховна команда је издала", "Книн је пао у Београду", "Добровољци прећутана истина", "Београд не броји погинуле (погинули у ратовима од 1990. до 1999. године)", "Удружење ветерана и војних инвалида у ратовима од 1990 Републике Србије", "Дринска дивизија – прилог историји Српске војске". Такође аутор је војно-историјске студије са насловом Словеначки добровољци у српским ослободилачким ратовима 1912–1918.
Извор: Радио Слово Љубве
