Након састанка представника свих двадесет светогорских манастира у административном седишту у Кареји, саопштено је да је Атос „забринут и разочаран понашањем Грчке“.

У саопштењу које преноси Верска информативна агенција (ВИА), каже се да су доведене у питање пореске и царинске олакшице које Света гора има од настанка грчке државе. Атина тражи да манастири плаћају порез на некретнине које се налазе изван Свете горе, што може за њих да има „изузетне негативне последице“. У случају неплаћања могућа је конфискација имовине, а став Владе је да су и по пореском питању сви субјекти равноправни и обавезни на плаћање.

Међутим, на састанку светогорских представника и премијера Јоргоса Папандреуа прошле године, обећано је да се неће дирати у привилегије. Сабрање игумана тражи од Атине да преиспита одлуке које изазивају „фрустрацију“.

Грчки аналитичари блиски Атосу мере Атине означавају незаконитим и неправедним. Атос не припада само Грчкој, већ целокупном православљу, на њему живе и монаси који нису грчког порекла. Устав Грчке гарантује Атосу посебност (члан 105), постоји и међународноправна обавеза. Препоручује се да се монашка заједница обрати грчким и међународним судовима. Атос је међународноправно саставни део Грчке, са и од стране Европске уније гарантованом аутономијом, која допушта да се сви правни прописи Грчке и ЕУ не морају примењивати. То се односи на рестрикције слободе кретања и порезе.

Света гора је у суверенском односу према Атини, ради се о протекторату над једним простором. Такав однос, на пример, имају Шпанија и Француска над Андором.

Извор: РТС