Дан науке у Србији, 10. јул, дан рођења научника Николе Тесле, обележава се манифестацијама у Београду и другим градовима. У Ректорату Универзитета у Београду трибином посвећеном генијалном научнику, у Народна библиотеци виртуелном изложбом 30 књига о Тесли и његовим оригиналним писмм песнику Јовану Јовановићу Змају, у Коларчевој задужбини предавањем др Милића Стојића, професора Електротехничког факултета на тему "Тесла - живот и дело".
Народна библиотека Србије представиће у четвртак 10. јула, поводом 158. годишњице родјења научника Николе Тесле, виртуелну изложбу 30 књига о том проналазачу и његово оригинално писмо песнику Јовану Јовановићу Змају, најавила је та установа. Драгоценост писма је у томе што открива и мање познате стране Теслине личности, његова књижевна интересовања и пријатељства која су му обележила живот, пише у најави. Виртуелна изложба: galerija.nb.rs Грађа из фонда НБС изложена је и у витринама у холу испред Централне читаонице. Улаз је слободан.
У Коларчевој задужбини од 18 ч предавање НИКОЛА ТЕСЛА – ЖИВОТ И ДЕЛО одржаће др Милић Стојић, професор Електротехничког факултета у Београду.
Пригодан програм најавио је и Музеј Николе Тесле.
http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=tesla/t&opc=sub1
Никола ТЕСЛА, електроинжењер, проналазач
(10. 7. 1856-7. 1. 1943)
Никола Тесла, амерички научник српског порекла, највише је допринео науци и технолошком прогресу света као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије. По њему је јединица међународног СИ система добила назив — мера за магнетну индукцију "тесла". Тесла је конструисао генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као "Теслин трансформатор", трансформатор без језгра, Теслина завојница, или Теслин калем.
Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, (Војна граница, тадашња Аустрија, данас Република Хрватска). Школовао се у Аустрији и, касније, Аустроугарској монархији. Основну школу похађао је у Смиљану и Госпићу (1862-1866), а Реалну гимназију у Госпићу (1866-1870). Завршио је и Високу реалну гимназију у Карловцу (1870-1873). Од 1875. до 1878. године студира на Политехничкој школи у Грацу, а 1880. године уписује студије философије природе на Универзитету у Прагу.
У периоду од 1881. до 1882. године ради у Будимпешти, у Централном телеграфском уреду. Управо ту започиње свој велики проналазачки период — усавршава апарат за појачање гласа код телефона, а фебруара 1882. године долази на идеју о обртном магнетном пољу.
Средином 1882. године одлази у Париз, у Едисоново Континентално друштво, а 1883. године из Париза прелази у Стразбур. Тамо је направио први прототип индукционог мотора. Затим одлази 1884. године у Сједињене Америчке Државе и почиње да ради у Едисоновој компанији. Већ 1885. године напушта Едисона и оснива сопствену компанију — "Тесла Арц & Лигхт Цо." Почиње да прави прве моторе и генераторе наизменичних полифазних струја.
Први патент пријављује Америчком патентном заводу 6. маја 1885. године — "Комутатор за електричне динамо-машине". Следе патенти из подручја регулатора лучних лампи. У периоду од 1887. до 1890. године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја, генераторе и моторе. Проналаске јавно приказује у Америчком институту електроинжењера, 16. маја 1888. године, на првом предавању "Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје".
Одмах потом Компанија Вестингхаус откупљује првих седам Теслиних патената из области полифазних струја. У Питсбургу (1888-1889) са инжењерима Компаније Вестингхаус ради на практичној реализацији својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином систему. Централа је комерцијално отворена 15. новембра 1896. године пуштањем струје до града Бафала и била је увршћена у једно од светских чуда тога доба.
Следећу велику област његових истраживања чине наизменичне струје високих фреквенција и њихово дејство. Пред Америчким институтом електроинжењера 20. маја 1891. године у Њујорку Тесла држи предавање "Експерименти са наизменичним струјама врло високих фреквенција и њихова примена у вештачком осветљењу". Годину дана раније (1890) објављује резултате о физиолошком дејству струја високих учестаности.
Током периода од 1891. до 1896. године пријављује патенте везане за варнични осцилатор са резонантним трансформатором којим су у његовим истраживањима замењени Херцов осцилатор и Румкорфов индуктор. Уз патенте за осцилаторе, пријављује и многе патенте за пратеће уређаје — прекидаче кола, кондензаторе и слично.
На позив Краљевског института из Лондона 1892. године и Француског друштва за физику одлази у Лондон и Париз, где држи предавање “Експерименти са наизменичним струјама високог напона и високих фреквенција”. Током свог боравка у Европи посетио је и Београд, 2. јуна 1892. године.
Тесла је 1893. године својим системом четири кола у резонанци показао да су антена, уземљење и резонанца три елемента која мора да поседује сваки предајник и пријемник за бежичну телеграфију, чиме је утро пут открићу модерног радија.
Почетком 1895. године наставља истраживања високих фреквенција проучавањем дејства струја на разређене гасове, користећи Ленардове цеви. Један је од првих научника на америчком континенту који је добио рендгенске снимке шаке, лобање, колена и лакта. Први је истраживач који је указао на веома штетно дејство рендгенских зрака на организам при сувише дугом излагању зрачењу.
Током 1897. године пријављује патенте из области радиотехнике, а 1898. године пријавио је патент којим је заштитио уређај и начин за управљање механизмом покретних објеката. У Њујорку изводи јавни експеримент са радио-управљаним (теледиригованим) бродом. Ови патенти су му посмртно, пред врховним судом САД, донели приоритет у открићу радија.
У периоду од 1899. до 1900. године Тесла борави у Колорадо Спрингсу, где на надморској висини изнад 2000 м подиже лабораторију са емитером снаге 200 кW. Конструисао је трансформаторе који су производили напоне до 12 милиона волти и струје учестаности од неколико десетина хиљада херца. У Колораду је усавршио високофреквентни трансформатор, који носи његово име — Теслин трансформатор — трансформатор без језгра. У експериметалним белешкама из тога периода наводи да се кроз Земљу распростиру стационарни таласи и да се та особина може употребити за бежични пренос енергије.
Патенте везане за радиотехнику и своје замисли о бежичном преносу енергије пријављује од 1900. до 1902. године. У периоду 1901-1905. године градио је велику експерименталну станицу - централу са високим антенским торњем на Лонг Ајленду крај Њујорка, са идејом да реализује свој "Светски радио систем". Овај пројекат никада није завршио.
Каснијих година (1909-1922) бавио се проналасцима везаним за машинство: турбинама, пумпама, брзиномерима. Теслине пумпе без лопатица данас су у комерцијалној употреби. Током своје каријере Тесла је патентирао око 250 изума у Америци и земљама широм света.
Посета Београду
2. јуна 1892. највећи српски научник Никола Тесла боравио је једини пут у Београду и том приликом сусрео се и са песником Јованом Јавановићем Змајем, чије је поезију, како је рекао, “када му је било најтеже у Америци и када је био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао”.
Никола Тесла је те 1892. године, после одржаних предавања у Лондону и Паризу - од фебруара до априла, хитно допутовао у Госпић, како би се опростио од своје мајке Ђуке, која је била на самрти. После сахране, посетио је Загреб. У Будимпешти га је дочекала делегација града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва са молбом да посети Београд.
Приликом једине Теслине посете Београду, 2. јуна 1892. године, он је обећао песнику Јовану Јовановићу Змају да ће његове песме превести на енглески и објавити у Америци. Тесла је ово своје обећање и испунио.
У среду, првог јуна 1892. године одазвавши се позиву делегације београдске општине, Тесла је допутовао у Београд. Стигао је око 11 сати увече брзим возом из Пеште.
После дочека одсео је у хотелу “Империјал” који се налазио поред зграде “Капетан Мишиног здања” на садашњем платоу код филозофског факултета.
Следећег дана, 2. јуна Тесла је у пратњи председника општина Маринковића, професора Велике школе и члана Српске краљевске академије Клерића, као и министра просвете Андре Николића био примљен у аудијенцију код младог краља Александра Обреновића.
Краљ га је срдачно дочекао. Почео је присан разговор и Тесла је говорио краљу о предности електрификације и благодетима које би она донела Београду, па и целој Србији.
Млади краљ пожелео је да својом руком одликује Теслу, орденом Св. Саве I степена, но због тога што Тесла као амерички држављанин не сме примати никаква одликовања, јер би могао изгубити америчко држављанство, њему је накнадно додељен и уручен орден Св. Саве II степена.
У хотелу “Империјал” био је приређен свечани ручак у Теслину част, а после ручка Тесла је посетио и Велику школу, обишао њене кабинете и Музеј.
Ректор, Никола Алковић одржао је поздравни говор, а Тесла је пред окупљеним студентима, са одушевљењем устао и рекао : “Ја сам као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету. ”
Здравице за Николу Теслу
У Теслину част била је организована игранка на Калемегдану, а увече је у “Вајфертовој пивари” на Топчидерском брду, која се налазила на месту садашње Београдске индустрије пива, била приређена свечана вечера.
На банкету је прву здравицу напио председник општине Маринковић Његовом Величанству Краљу, пожелевши да га Бог поживи на срећу земље и народа, а на корист науке, којој је поклонио пажњу, примивши необично љубазно и радосно нашега драгога госта.
Господину Тесли прву здравицу наздравио је г. Алковић, ректор Велике школе. У лепоме говору напоменуо је, између осталога, да се радује, у име највећег просветног завода у Србији, што је српско име његово стекло толико гласа у научном свету, да се сви Срби њиме могу поносити. Господин Тесла је захвалио на здравици, и у своме говору поменуо, да ће његово срце, далеко преко Атлантског океана, вазда куцати за Српство и његову будућност и у часовима, кад га његове мисли буду носиле у сферу електричних таласања. Одговор Теслин дочекан је бурним и дуготрајним : “Живео!” Даље су се ређале здравице...
Господин Ђока Станојевић изнео је у лепом и живом говору, на начин разумљив и за шири свет, какве су заслуге господина Тесле у електротехници, и напио је за дуг живот овог великана, а после је на ред дошао песник и лекар, Јован Јовановић Змај.
Током уприличеног Теслиног и Змајевог сусрета, пред више од стотину званица, Змај је хтео да подвуче значај овога тренутка тако што је не само написао песму у част Теслиног доласка, него и што је први пут јавно читао своје стихове.
Ганут топлим речима свог књижевног идола, млади геније је, очевидно потресен, заплакао и пољубио Змаја у руку.
Он га је поздравио песмом коју је сам прочитао:
Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд
Не знам шта је, јел’ суштина
Ил’ то чини само мис’о
Чим смо чули долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о
На што жице спроводнице
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).
Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу - сину ;
Најсвежији лист му трепну
Па одлети у даљину.
Ти нам Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.
И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебником.
Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја
Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нама биће веза,
А даљине нема, нема.
Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.
Никола Тесла, ганут песмом скочио је и са сузама пољубио песникову руку. Многи су заплакали. Тесла у заносу каже: “Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити“.
Касније је о преводу Змајеве поезије у Америци и објављивању у часопису Century (Столеће), написао у писму од 17. маја 1894. године ујаку Паји Мандићу: „ По успјеху судим да сам тим мојим чланком више користио Српству него радом на пољу електрицитета”.
Тесла је превео у прози четири Змајеве песме: Три хајдука, Два сна, Циганин хвали свога коња и Тајна љубав, а Роберт Андервуд Џонсон их је препевао на енглески. Ови преводи Змајевих песама, били су први пут објављени у часопису "Тhе Century Magazin" бр. XLVIII за 1894. годину, чији је уредник био Џонсон. Касније су објављене у једној антологији поезије различитих народа и аутора издатој у Лондону и Њујорку 1897. године, по избору P. А. Џонсона под насловом: Песме о слободи и остале поеме (R. U. Johnson, “Songs of Liberty and other Poems”, The Century Co; N. Y., 1897.). Други део ове антологије садржи препеве-превод тринаест Змајевих песама.
Осим песме којом је поздравио Теслу приликом његове посете Београду, Змај је парафразирајући Библију, испевао и катрен (строфа од четири стиха) Тесли у част:
Природа и њени закони
-Све беше мркли мрак;
Нек буде Тесла! - рече Бог
И блесну светлосни зрак...
Захваљујући Теслином залагању, Змај је био једини српски песник уз Вука Караџића, чије су песме могли да читају амерички читаоци још у 19. веку, за Змајева живота (1833-1904). Дуго времена ово је био једини превод Змајеве поезије на енглески језик.
Извор: Радио Слово Љубве
