У јулу месецу свечано ће у трон новоименованих Архијереја СПЦ бити уведени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (13. јула), Епископ аустријско-швајцарски Андреј (20. јула) и Епископ средњоевропски Сергије (26. јула), док ће у августу бити обављено устоличење новоизабраног Епископа жичког Јустина (3. августа), Епископа тимочког Илариона (10. августа) и Епископа топличког Арсенија (31. августа), најављено је до сада из Српске Цркве. У наставку вести су детаљи у вези са наречењима, хиротонијама као и животописи Архијереја.
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који је под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја одржан у манастиру Студеници, Расу и Београду од 14. до 24. маја 2014. године, донете су, поред осталог и следеће одлуке:
Сабор је попунио упражњене епархије Српске Православне Цркве изабравши досадашњег викарног епископа липљанског г. Јована за епископа славонског; досадашњег викарног епископа ремезијанског г. Андреја за епископа аустријско-швајцарског; архимандрита Сергија (Карановића), сабрата манастира Рмња, за епископа средњеевропског; досадашњег викарног епископа јегарског г. Порфирија за митрополита загребачко-љубљанског; досадашњег епископа тимочког г. Јустина за епископа жичког; архимандрита Илариона (Голубовића), старешину манастира Букова, за епископа тимочког; архимандрита Арсенија (Главчића), сабрата манастира Студенице, за епископа топличког, викара Патријарха српског, и архимандрита Јеронима (Мочевића), сабрата манастира Ковиља, за епископа јегарског, викара Епископа бачког.
Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије ( http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora )
До сада је из СПЦ, на званичном сајту www.spc.rs, најављено:
Устоличење Митрополита Порфирија 13.07.2014.
Устоличење новога Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија обавиће се у недељу 13. јула 2014. у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију с почетком у 9 часова служиће Његова Светост Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа. После Литургије обавиће се свечано увођење новога Митрополита у трон Митрополита загребачко-љубљанских.
Очекује се да ће на устоличењу присуствовати представници највиших власти Хрватске, Словеније, Републике Српске и Србије, великодостојника Католичке Цркве, као и других Цркава и верских заједница, културних установа, личности из јавног живота наведених држава.
Животопис новоизабраног Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија (Перића)
Новоизабрани Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.
Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.
На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. Године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.
За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфорије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.
На редовном заседању Светог архијерејског Сабора СПЦ у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.
На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.
Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.
Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.
Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.
Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја.
У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.
Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.
Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.
Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.
Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.
*
Устоличење Епископа Андреја 20.07.2014.
Устоличење у Бечу у цркви Васкрсења Христовог новоизабраног Епископа аустријско-швајцарског Андреја обавиће се 20. јула 2014. г. у наставку торжествене архијерејске Литургије коју ће служити Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј, уз саслужење великог броја Архијереја Српске Цркве и других сестринских помесних Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивих верника.
Очекује се да ће овом чину интронизације присуствовати и највиши представници Католичке Цркве Аустрије, државних власти, многих црквених организација и установа из света, као и личности из Србије, Републике Српске, Грчке, Русије, Румуније, Бугарске, Немачке... монаси из светогорских монашких заједница, професори Православног института при Минхенском унивезитету где је архимандрит Андреј спремао докторску дисертацију, представници Светског савета цркава и Конференције европских цркава...
Животопис новоизабраног Епископа аустријско-швајцарског Андреја (Ћилерџића)
Епископ Андреј (Ћилерџић) рођен је 21. 8. 1961. у Оснабрику (СР Немачка), као други син протојереја-ставрофора Добривоја Ћилерџића и мајке Маријане. Основну школу и гимназију завршио је у Диселдорфу (СР Немачка), а после матуре боравио је годину дана на Светој Гори (1980-1981).
На Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду уписао се септембра 1981, а дипломирао 25. марта 1986. године.
У манастиру Високим Дечанима, 7. јануара 1987, замонашио га је његов духовник, тада јеромонах, а сада Епископ бачки Иринеј. У чин јерођакона рукоположио га је 8. марта 1987, у храму Светог Саве у Диселдорфу, тадашњи Епископ западноевропски Лаврентије.
Боравио је од 1987. до 1989. на последипломским студијама у Солуну (Грчка) и служио две године као јерођакон у храму Свете Софије у истом граду. Од 1989. до 1993. службовао је као суплент у Богословији у Призрену, где је био и диригент хора богослова.
У чин јеромонаха рукоположио га је 21. 11. 1990, у храму Светог Саве у Диселдорфу, тадашњи Епископ моравички и администратор Епархије бачке Г. Иринеј.
Од 1992. године до избора за Епископа ремезијанског био је сабрат обитељи Светоархангелског манастира Ковиља у Епархији бачкој.
Од 1993. до 2005. службовао је као секретар Канцеларије за међуцрквене односе Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у Београду.
У чин протосинђела произведен је 26. јула 1999, а у чин архимандрита 19. августа 2002. године.
Године 2005/2006. боравио је на студијама француског језика у Босолеју/Монте Карлу (Француска).
Од 2006. до 2008. службовао је као доцент за комуникацију и саветник за запошљавање на Економском институту при Министарству рада града Диселдорфа. Од 2008. године, у својству докторанда и научног сарадника, бавио се истраживањем православне еклисиологије на Институту за православну теологију Универзитета у Минхену.
У мају 2010. године Професорски савет изабрао га је за асистента на Катедри за православну догматику. У Минхену је богослужио у грчком православном храму Свих Светих, као и у капели Светог Николаја Руске Заграничне Цркве града Минхена.
За викарног епископа Патријарха српског, са титулом Епископа ремезијанског, изабран је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаног у Београду од 16. до 27. маја 2011.
Од 2011. до 2014. године био је шеф Кабинета Његове Светости Патријарха Српског у Српској Патријаршији у Београду.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве га је на свом редовном мајском засједању 24. маја 2014. изабрао за епископа аустријско-швајцарског Епархије Аустрије-Швајцарске-Италије и Малте са седиштем у Бечу у Аустрији.
Епископ Андреј говори више страних језика: немачки, грчки, италијански, енглески и француски; служи се руским, латинским, јеврејским и арапским језиком. Познат је као један од најбољих познавалаца црквеног појања, свира гитару, а у народу је познат као одушевљен предавач и надахнут проповедник Христове благовести. Његове беседе се издају у мултимедијском формату званично у интернету.
Током свог дугог служења у Српској Православној Цркви учествовао је на многим међуцрквеним и међународним конференцијама, у богословским дијалозима и трибинама широм Европе, у Африци и Азији. Био је изасланик Српске Православне Цркве у Светском савету цркава и у Конференцији европских цркава у Женеви. Такође је био члан у званичној делегацији Српске Цркве у Александрију и Цариграду.
У мају 2014. године, на званичан позив његовог родног града Оснабрика, свечано се уписао у златну књигу града.
Члан је више европских мировних иницијатива и удружења: Аустријског форума „Пут наде“ у Грацу, Друштва немачко-српског пријатељства у Минхену (Немачка), Грчког музичког удружења у Минхену, Академије за социјалну, националну и културну сарадњу у Вуперталу (Немачка) и др.
За време несрећног грађанског рата у бившој Југославији, од 1992. до1995, и 1999. године, био је познат у народу као духовник ратној сирочади, ратним инвалидима и избеглицама које је, као сабрат манастира Ковиља и службеник Српске Патријаршије, а у сарадњи са црквеним институцијама у Грчкој, Немачкој, Аустрији, Италији и Француској, прихватао и збрињавао.
*
Устоличење Епископа средњоевропског Сергија 26.07. 2014.
Хиротонија новоизабраног Епископa средњоевропског Сергија обавиће се 26. јула 2014. у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, а претходног дана 25. јула наречење. Торжествену архијерејску Литургију у овом Саборном храму служиће Његова Светост Патријарх Иринеј уз саслужење више Епископа.
Свечани чин устоличења у трон епископа средњоевропских обавиће се 7. септембра исте године у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру.
Животопис новоизабраног епископа средњоевропског Архимандрита Сергија (Карановића)
Новоизабрани Епископ средњoевропски Aрхимандрит Сергије (Карановић) рођен је 4. јула 1975. године од родитеља, почившег оца Петра и мајке Мике, рођене Бенић, у Бачкој Паланци, добивши на крштењу име Зоран. Према породичном поријеклу и родитељском завичају потиче из мјеста Бобољусци, које се налази у непосредној близини Мартин Брода. Основну школу завршио је у родном мјесту, одакле 1990. године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. Иринеја, одлази у Богословију Света Три Јерарха, у манастиру Крка. Школовање у овом богословском училишту завршава са успјехом, у времену највећег распламсавања рата у Републици Хрватској 1995. године, а уочи самог егзодуса и страдања крајишких Срба. Исте године добија благослов и канонски отпуст од Епископа бачког Г. Иринеја и пријем у Епархију бихаћко-петровачку, која је такође трпјела ратна страдања у јесен 1995. године и уподобила се библијској слици „мерзости запушченија“. Било је неке симболике да у години највеће опустјелости, материјалног разарања и људске муке, будући отац Сергије од стране црквених власти буде одређен да служи Богу Живом и Истинитом, управо у Босанској Крајини, у постојбини свога племена и свога презимена.
Услијед ратних дешавања Зоран Карановић замонашен је 12. августа 1995. године у манастиру Гомионица, добивши на монашењу име Сергије. Нови монах, положивши завјет послушности, безбрачности и сиромаштва, долази на чудесан начин до мјеста својих предака, поставши причислен братији историјског манастира Рмањ, који се налази у Мартин Броду. Недуго прије завршетка рата у Босни и Херцеговини, заједно са братијом манастира Рмањ, бива прогнан у Србију, гдје га прима блажене успомене тадашњи Епископ банатски Хризостом (Столић) и распоређује на службу у манастиру Војловица код Панчева. У поменутом манастиру рукоположен је у чин ђакона, 31. октобра 1995. године, а исте године уписује, као редовни студент, Богословски факултет у Београду.
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома (Јевића), прекида редовне студије и 1996. године одлази у Њемачку, да као ђакон буде на испомоћи тамошњем Епископу средњоевропском Г. Константину, у манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру. Школске 1997./1998. године одлази на усавршавање њемачког језика у Регенсбург.
По завршетку овог послушања, вратио се у свој матични манастир Рмањ у Мартин Брод. Повратак манастирског братства пратио је и српски народ. У манастиру Рмањ добија послушање и обавља дужност економа. Рукоположен је у чин презвитера 5. априла 1998. године у Шипову од стране Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома. Исте године бива постављен за администратора парохија у Дрвару, Прекаји и Великом Цвијетнићу.
Од 1998. до 2002. године, предавао је вјеронауку у Дрвару, Мартин Броду и Прекаји, а 2000. године бива постављен за архијерејског замјеника у дјелу Епархије бихаћко-петровачке на територији Федерације Босне и Херцеговине, што је у послијератним годинама био изазов прожет неповјерењем и искушењима порушених међуљудских и међувјерских односа. Такође је обављао дужност архијерејског намјесника у намјесништвима граховско-дрварском, петровачко-бихаћком и лијевљанско-гламочком, гдје је био обавезан да унапријеђује духовни живот, организује богослужења, црквене саборе, и на тај начин охрабрује народ на повратак и успостављање редовног стања.
Године 2001. положио је стручни испит за вјероучитеља на Православном богословском факултету у Београду.
Због показане ревности у обнови духовног живота на парохији дрварској, бива одликован чином синђела на празник Вазнесења Господњег, 13. јуна 2002. године у Дрвару.
На Благовијести, 7. априла 2004. године у манастиру Рмањ, произведен је у чин протосинђела.
По благослову Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, 2005. године одлази у Грчку, гдје на Аристотеловом Универзитету у Солуну уписује студије православне теологије, које 2010. године, као редован студент окончава са врло добрим успјехом.
Услијед труда у обнови манастира Рмањ, прије свега изградње новог манастирског конака, одликован је правом ношења напрсног крста 2. октобра 2005. године.
Дана 5. октобра 2008. године, због показане свештеничке ревности и пастирске бриге, одликован је чином игумана у манастиру Рмањ.
У чин архимандрита, произведен је благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Атанасија (Раките), а руком Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија (Сладојевића), на Благовијести 7. априла 2014. године у своме манастиру, светониколајевској обитељи у Рмњу, гдје га је затекао и избор за Епископа богомчуване Епархије средњоевропске, а на редовном прољетном засједању Светог Архијерејског Сабора СПЦ-е у Београду, 23. маја 2014. године.
*
Устоличење Епископа жичког Јустина 03.08.2014.
Устоличење новог Епископа жичког Јустина у Саборној цркви у Краљеву обавиће се 3. августа 2014. године. Устоличење ће обавити лично Његова Светост Патријарх Иринеј, док ће на архијерејској Литургији садејствовати више Архијереја наше свете Цркве.
Животопис новоизабраног Епископа жичког Јустина
Његово Преосвештенство новоизабрани Епископ жички Јустин (Стефановић) рођен је 26. маја 1955. године у Чачку, од оца Станислава (у монаштву Нектарија) и мајке Данице (у монаштву Христине), добивши на крштењу име Мирослав. Основну и средњу школу, као и Економски факултет студирао у Београду. Свој монашки живот започиње 1980. године у манастиру Црна Река, где прима монашки постриг 1983. године од Епископа рашко–призренског Павла, потоњег Патријарха српског.
Упоредо са манастирским послушањима уписује Богословски факултет у Београду и дипломира на њему 1987. године. У Атини завршава постдипломске студије на Богословском факултету Атинског универзитета. Године 1991. постаје игуман манастира Црна Река.
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ изабран је 27. маја 1992. године за викарног Епископа хвостанског и постављен за заменика оболелом Епископу тимочком Милутину са свим правима и дужностима епархијског архијереја. Хиротонија је обављена у манастиру Сопоћанима на дан светих врачева Козме и Дамјана 14. јула 1992. године. Хиротонију је извршио Патријарх српски Павле уз саслужење великог броја архијереја.
Неуморно ради на обнови црквеног и монашког живота у Тимочкој епархији. Два пута је биран за члана Светог Архијерејског Синода. Учесник је многих домаћих и међународних богословских и научних скупова, конгреса и симпосиона. Преводи и објављује са грчког језика богословске текстове и научне радове.
Више од три деценије бави се уметношћу – израдом дуборезних крстова и дрворезбарењем. Своја уметничка дела излагао је на више колективних и самосталних изложби. Једна од њих је изложба Савремена православна уметност у галерији Примењене уметности 1995. године у Београду. Поводом прославе јубилеја – двадесет година његовог архипастирског служења у Тимочкој епархији - своја уметничка дела Епископ Јустин представио је и на самосталној изложби под називом “Сила Часног Крста“ у Народном Музеју у Зајечару 29. септембра 2012. године. Иста изложбена поставка приказана је и у галерији “Стеван Мокрањац“, 27. јануара 2012. године у Неготину.
Епископ Јустин је 25. марта 2014. г. одбранио магистарску дисертацију на тему Покајање по учењу апостолских Отаца дана.
За свој дугогодишњи рад као епархијског Архијереја добио је многа црквена и друштвена признања, међу којима и звање почасног грађанина града Зајечара, додељено 2006. године.
*
Устоличење Епископа тимочког Илариона 10.08.2014.
Хиротонија и устоличење новоизабраног Епископ тимочког Илариона обавиће се 10. августа 2014. у Саборној цркви у Зајечару. Торжествену архијерејску Литургију у овом Саборном храму служиће Његова Светост Патријарх Иринеј уз саслужење више Ешпископа.
Претходног дана, 9. августа, на бденију обавиће се наречење новог Епископа тимочког.
Животопис високопреподобног архимандрита Илариона (Голубовића), новоизабраног Епископа тимочког
Високопреподобни архимандрит Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу Електротехничку школу завршио je у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. По одслужењу војног рока долази у манастир Буково1994. године.
Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин јерођакона маја месеца исте године, а потом у чин јеромонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. г. За настојатеља манастира Букова постављен је 1998. г. Чином протосинђела је одликован 2002, а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. г. Од 2009. године врши дужност архијерејског заменика.
Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак отац Иларион је, добрим делом, саградио својим рукама. Осим редовних монашких послушања и обавеза, активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом.
Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду месеца јула 2013. године. Исте године наставља богословско усавршавање на мастер студијама овог Факултета.
*
Устоличење Епископа топличког Арсенија 31.08.2014.
Хиротонија новоизабраног Епископа топличког Арсенија обавиће се 31. августа у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду. Претходног дана, 30. августа, биће обављено наречење.
Свету Архијерејску Литургију служиће Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење више Епископа.
Животопис новоизабраног Епископа топличког Архимандрита Арсенија (Главчића)
Новоизабрани Епископ топлички Архимандрит Арсеније (Главчић), рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир. По породичном пореклу Архимандрит Арсеније потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића.
Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, по благослову Епископа Хризостома, уписује се на Богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године.
Године 2002. Епископ банатски Хризостом поставља га на дужност Секретара Епархијског управног одбора и благајника Епархије банатске. На тој дужности остаје све до септембра 2004. године. Следећи свог духовног оца Епископа Хризостома прелази у Епархију жичку где бива постављен на дужност Секретара Епископа у јулу 2005. године. Истовремено започиње и припрему за монашки живот као искушеник на Епископском двору у манастиру Жичи. У септембру 2005. године дипломирао је на Богословском факултету у Београду.
На дужности Секретара Епископа жичког остаје до октобра 2006. године када, по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одлази на постдипломске студије у Грчку. На Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну уписује се на магистарске студије на катедри за Литургику код професора Панајотиса Скалциса.
У току студија прима монашки постриг у манастиру Студеници 1. августа 2007. године добивши име Арсеније. На празник Светог пророка Илије исте године рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа жичког Хризостома у манастиру Студеници. Две недеље касније, на празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру Жичи, Епископ жички Хризостом рукоположио га је у чин јеромонаха. Након тога враћа се на студије у Солун, а наредне године, на празник Преподобне Анастасије Српске, 5. јула, у манастиру Студеници, произведен је у чин Архимандрита. Магистарску дисертацију на тему: „Типик Светог Никодима Архиепископа српског“ одбранио је 29. новембра 2012. године са одличном оценом.
Након освећења новог Епископског двора у Краљеву, 15. маја 2011. године, заједно са Епископом жичким Хризостомом, као придворни монах, прелази из манастира Жиче у Краљево. Уз свог духовног оца остаје све до његовог блаженог уснућа 18. децембра 2012. године. Након упокојења Епископа Хризостома наставља да врши послушање придворног монаха на Епископском двору у Краљеву. У фебруару 2014. године, на предлог Администратора Епархије жичке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, добија благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве за докторске студије на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну.
На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.
Извор: www.spc.rs
Извор: Радио Слово Љубве, СПЦ
