Са благословом Патријарха српског Иринеја и Епископа рашко-призренког Теодосија, иконописачка радионица манастира Св. Николе - Кончул организује продајну изложбу икона и минијатура, од 14. до 30. априла у Етнографском музеју у Београду. Прикупљена средства намењена су обнови ове древне светиње, задужбине Св. Симеона Мироточивог из 1175. У наставку вести је програм пратећих предавања и детаљи о манастиру Кончул. Говори кустос Светлана Митровић.
Предавања која ће пратити изложбу манастира Кончул:
Место одржавања: Етнографски музеј (Студентски трг 13, бр. тел. +381 11 328 18 88 http://etnografskimuzej.rs/)
23.април 2014. 19.00 часова
Наступа Хор Кир Стефан, духовна музика
24. април 2014. 19.00 часова
Предавање - архимандрит Јован Јеленков, игуман манастира Црна река, тема ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ
26. април 2014.
18.30 часова
Предавање - археолог мр. Марко Алексић, тема МОТИВИ ОРУЖИЈА И ВИТЕШТВА НА СРПСКИМ СРЕДЊЕВЕКОВНИМ ФРЕСКАМА
20.00 часова
Предавање - редитељ Петар Станојловић, тема ИКОНИЧНО У МЕДИЈИМА, МЕДИЈ У ИКОНИ
27. април 2014. 19.00 часова
Предавање - кустос музеја СПЦ у Београду, мастер историје уметности Биљана Цинцар Костић, тема ИКОНОПИС У СРБИЈИ КРОЗ ВЕКОВЕ
28. април 2014. 19.00 часова
Хуманитарна приредба и аукција Икона и минијатура
О манастиру Кончул
Манастир Кончул се налази на левој обали реке Ибар, недалеко од Рашке, задужбина је Светог Симеона Мироточивог из 1175. године. Посвећен је Светом Николи. Први пут се помиње у Студеничком типику, написаном између 1207. и 1215. године, као манастир Светог Николе у Казновићима. По оснивању, манастир је имао велики углед, те је његов игуман учествовао у избору игумана оближњег манастира Студеница. Свети Сава је провео прву ноћ свог одласка у Хиландар на Светој Гори у манастиру Кончулу. У тој светињи је након 1318. године било седиште кончулске или ибарске Епископије. Највећи успон манастир је доживео у 14. веку и у првој половини 15. века. После пада српске деспотовине под турску власт, 1459. године, за манастир Кончул, као и друге српске светиње наступила су тешка времена. Рушен је и у аустроугарском рату 1686. године, те остао у рушевинама све до 1861. године када је обновљена манастирска црква. При обнови је задржан првобитни облик основе - једнобродна грађевина са полукружном спољашњом и унутрашњом апсидом на источној страни. Унутрашњост цркве манастира Кончул је издељена стубовима, чији полуобличасти свод покрива купола. На јужној страни наоса постоји капела. Сачувани су делови фресака, као и више надгробних плоча са натписима из 14. века. Иконостас је новијег датума и вероватно је рад Живка Павловића. Од 1975. до 1979. године су у цркви и читавом манастирском комплексу вршена археолошка истраживања, те је манастир био конзервиран. 2000. године игуманија Катарина са делом сестринства из манастира Свете Тројице у Мушутишту на Косову и Метохији, разрушеног у најезди арбанаса, прелази у манастир Кончуљ и почиње са духовном и материјалном обновом ове вековима напуштене светиње. Од тада се врше редовна богослужења и сестринство се из године у годину повећава. У манастиру Кончул, чија је игуманија мати Минодора, постоје радионице за шивење и машински вез, као и иконописачка радионица, при којој монахиње израђују минијатуре на пергаменту.
Извор: Радио Слово Љубве
