Викарни Епископ Јован служио је свету Литургију у Студентском граду, поводом крсне славе Параклиса и Добротворног фонда Св. Василије Велики. „Мудри оци Цркве добро су знали да је слобода онај велики дар, дат Христовим доласком и да обрезање Новозаветно може бити телесно, али је много више - обрезање срца новог човека који се рађа из љубави и слободе“. Епископ је на примеру бившег владике Артемија појаснио како се окамењене људске навике и закон, оруђа којима је убијен Христос, и данас претварају у "теологију" којом друге учимо и отцепљујемо се од Цркве.
„Црква Божја никада од обрезања није направила велики празник зато што се бојала да и Новозаветна истина не буде сведена на људске обичаје, правила, законе и навике јер као што су окамењене навике и људски закон постали оруђе којим је убијен Христос, тако су мудри оци Цркве на челу са св. Василијем Великим добро знали да је слобода онај велики дар који је дат Христовим доласком и да обрезање Новозаветно може бити телесно, али је много више - обрезање срца новог човека који се рађа из љубави и слободе. И да се не би Христос, Бог Љубави и слободе, затворио у неке нове људске обичаје, Црква је установила да празник св. Василија надилази Христов празник да био остао празник слободе“, казао је Епископ Јован.
Појаснио је Епископ липљански то на примеру бившег владике Артемија: „ На примеру псевдозилота, следбеника бившег владике Артемија, видимо колико је у човеку јака потреба за законом, навиком, обичајем, да постане роб уместо да буде слободан јер они проглашавају да је св. Литургија служена онако како је навикнуто на српском селу, од једва писмених свештеника и развијена током турског ропства, уствари истинска црква. А знамо колико је на такву Литургију утицало несретно турско време – није причешће четири пута годишње развијено никаквим богословским умовањем него недостатком свештеника. У велике постове свештеници су обилазили безбројна села, па је остало предање да је у једно село долазио свештеник на Велики Четвтак, у друго на Велику Суботу, у треће на Цвети, у четврто на Васкрс... Па и нису људи могли другачије него да се само тада и причешћују“, казао је Епископ Јован нагласивши да „сада ми ту навику из турског ропства претварамо у теологију, учимо друге и отцепљујемо се од Цркве ако други тако не чине“.
„Као што мала људска душа која се боји слободе жуди за правилима и кавезом ума и срца, тако је од истог материјала кавеза којим је био окован Христос направљено дрво на којем је Он био распет“, рекао је Епископ липљански Јован додајући да „св. Василије Велики тумачи ново обрезање и веру слободе, радости, лепоте и прославе Свете Тројице“.
Благодаримо ђакону Владиславу Голићу за тонски запис беседе Епископа Јована.
Празник св. Василија Великог посебно су прославили чланови Милосрдног фонда „Свети Василије Велики“ који овог светитеља прослављају као свог заштитника и своју крсну славу. Преосвећени Владика је преломио славски колач са присутним члановима Фонда и честитао им празник.
Милосрдни фонд „Свети Василије Велики“ је православна социјална иницијатива која за циљ има помагање сиромашнима, болеснима, особама са инвалидитетом, маргинализованима и заборављенима. Фонд је настао у Параклису Светог Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, као израз делатног служења људима, руководећи се Христовим речима: „кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте“ (Мт.25,45), као и милосрдним и добротворним радом светитеља Православне Цркве - Светог Василија Великог, Светог Јована Златоустог, Светог Јована Кронштатског, Светог Николаја Жичког, Свете новомученице Јелисавете, Свете Марије Париске и многих других. Од 28. маја 2010. године Милосрдни фонд Светог Василија Великог делује као пододбор Верског добортворног старатељства и има за циљ да, на месечном нивоу преко појединачних акција, помогне онима којима је помоћ потребна: појединцима, породицама, брачним паровима, институцијама, прихватилиштима, а које на основу сазнања и истраживања чланови пододбора заједничком одлуком одаберу за кориснике пружања помоћи. На овај начин, пододбор ВДС-а „Свети Василије Велики“ остварује социјалну и добротворну визију светитеља и помаже не само у милосрдном и социјалном раду, већ и у мисионарској делатности Српске православне цркве. У том смислу пододбор може организовати и адекватне трибине и предавања.
После ломљења славског колача владика Јован је прочитао благодарствену молитву за крај прошле и благословени почетак нове године доброте Господње. Чланови Фонда су за све присутне уприличили пригодну трпезу љубави у просторијама Параклиса.
Извор: Радио Слово Љубве
