У свечаној сали САНУ обележен је Дан ове највише научне и образовне установе у Србији. Свечаности је у име Патријарха српског Иринеја присуствао Епископ ремезијански Андреј, саветник председника Србије Оливер Антић, министри Иван Тасовац, Томислав Јовановић, Вања Удовичић, представници верских заједница, културних, просветних и научних установа.

Истичући значај рада ове установе на представљању, подстицању и развоју науке и уметности, нарочито у години великих јубилеја, председник САНУ ак. Никола Хајдин је у својој уводој беседи истакао је да је Академија, 172 године од њеног оснивања као Друштва српске словесности, остала доследна у остваривању своје улоге. У прилог томе је навео да је, у години за нама, 30 чланова Академије учествовало на значајним светским научним скуповима, а да је њене изложбе, концерте и трибине у оквиру галерија и библиотеке Академије посетило око 20,000 посетилаца.

Честитајући Дан Академије њеним члановима, министар просвете, науке и технолошког развоја проф. др Томислав Јовановић рекао је да је САНУ умногоме допринела томе да се кроз значајна научна, образовна и уметничка достигнућа Србији олакша придруживање европској породици народа.

Намера Министарства је да са овом установом од националног значаја организује велики научни скуп и улози Србије у Великом рату и јавности омогући увид у документа која сведоче о спољној политици Србије од 1903. до 1914, како би се онемогућило олако ревидирање историје, најавио је министар Јовановић.

Говорећи о важности ове установе за расветљавање прошлости и оријентисање Србије према будућности,  Оливер Антић, саветник председника Србије Томислава Николића, истакао је да је важна улога Академије да у години обележавања стогодишњице почетка Великог рата не дозволи да херојска улога Србије у овом рату буде ревидирана од стране оних сила које би помирење међу народима Европе градили сваљујући сву кривицу на Србију.

„Наш глас треба да се подигне искључиво зато да се не дозволи помирење преко неистина и очито нечасних намера, јер зло даље рађа зло, неправда неправду али и освету“, нагласио је Антић.

За изврсност и помаке у својим областима додељене су награде најистакнутијим научницима из области природних наука. Из области математике и сродних наука награду је примила група научних саветника Института за математику САНУ (др Зоран Марковић, др Миодраг Михаљевић, др Ненад Младеновић, др Зоран Огњановић и др Слободан Симић) за резултате у области дискретне математике примењене у рачунарству.

Редовном проф. др. Вељку Поткоњаку, са Електротехничког факултета у Београду, уручена је награда у области техничких наука за резултате у роботици, а ванредном професору Медицинског факултета, др Вељку Трајковићу уручена је награда из области медицине и сродних наука за открића и радове из имунологије.

Овим наградама млади научни прегаоци се подстичу да померају границе истраживања. Како је академик Никола Хајдин најавио, убудуће ће и научници из хуманистичких области бити обухваћени престижним наградама ове установе.

Део прославе био је посвећен Петру Другом Петровићу Његошу поводом 200 година од његовог рођења. Његове стихове говорили су драмски уметници Воја Брајовић и Небојша Кундачина.     

Извор: Радио Слово Љубве