Влада Станковић, ванредни професор византологије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду и аутор више монографија из области византијске и српске историје, одржао је у Задужбини Илије Коларца прво предавање из цикуса „Србија у контексту европске историје“ под називом Немањићи и Византија. Овај циклус има за циљ да ширу публику упозна са односом Византије према најзначајнијим владарима из династије Немањића. Приредио Марко Јовановић

Да бисмо разумели однос Стефана Немање према Византији, неопходно је да наративе његових синова о његовом животу сместимо у шири историјски контекст и поставимо им озбиљна питања. Неопходно је да овај однос посматрамо кроз византијске изворе, који су обично запостављани у српској историографији, напомиње Станковић.

Разматрајући питање „да ли су житија Стефана Немање из пера светог Саве и Стефана Немањића поуздана“ проф. Станковић наглашава да је потребно имати у виду да су огромне промене у време њиховог настанка утицале на њихову перспективу. 

Немањин успон на престо у многоме је почивао на његовом таленту. Међутим, без сумње је да таквог успеха не би било без улоге моћног цара Манојла Комнина. Консолидовање српске државе под Стефаном Немањом заснивало се на његовом уверењу да је стабилизовање односа са Манојлом Комнином јемац мира, напомиње проф. Станковић.

Смрт цара Манојла доноси одлучне промене. Три године након његове смрти и убиства његовог наследника, 1183. Мађарска и Србија освајају византијске територије, под изговором да штите права династије којој су верно служили, подсећа проф. Станковић.

Поразом од Исака Анђала у бици на Морави Немања није ништа изгубио. Напротив, отада Србија постаје нарочито везана за Византију.  Шта су Стефан Немања и његова династија тиме добили? Професор Станковић истиче да је тада Србија стекла нарочити државни статус.

Пројава Симеоновог светитељства у облику мироточења је још један облик повезаности Србије и Византије. Међутим, утврђивање династије Немањић кроз ознањивање Симеонове светости је јединствено за Србију. На тај начин она је истакла легитимност свог посебног државног статуса у оквиру византијског света, сматра проф. Станковић.