Презвитер Вукашин Милићевић, академик Владета Јеретић и др Михајло Пантић, књижевник и критичар, говорили су у малој сали Коларчевог народног универзитета на тему „Како мирити стваралачки немир са унутрашњим миром“ у оквиру циклуса „Лаички апостолат“, у сарадњи са Православним пастирско-саветодавним центром Архиепископије београдско-карловачке.

Проф. Јеротић сматра да унутрашњи мир можемо дефинисати као хармонију бића коју је тешко досегнути. Са друге стране, упркос тежњи ка сигурности и статици, људи не могу избећи страх у чину стварања.

Актуелна тема није беспредметно постављена. Неопходно је да отклонимо предрасуде о миру и стваралаштву. Када говоримо о миру, имамо представу самозадовољних продуховљених људи, док ствараоце доживљавамо као ексцентрике. Библијски људи нису такви. Они су немирни, испуњени стваралачком тензијом, вером, сматра презвитер Милићевић.

Стваралаштво укључује узнемиреност и бол, каже презвитер Милићевић. Начин да се ова тензија компензује је љубав, схваћена у најширем виду, сматра презвитер Милићевић.

Саговорници су, према запажању др Пантића, пропустили да обрате пажњу на надахнуће, које је суштинско за разумевање стварања.

Суштински плод надахнућа које нагони човека да ствара јесте радост. Патња и бол су нужни али не довољни услови за стварање! Радост у стварању је начин човековог осмишљавања и испуњења, каже професор Пантић.