Светом Литургијом коју је у манастиру Бањска служио Митрополит Амфилохије, уз саслужење више архијереја наше Свете Цркве и учешће великог броја верника, молитвено је прослављено седам векова постојања овог бисера на Косову и Метохији. Епископ рашко-призренски Теодосије у беседи истакао да би 2013. требало да буде година обнове Бањске и позвао све, укључујући и Цркву, државу и народ, да уложе напоре да манастир Бањска поврати сјај из времена св. краља Милутина. У наставку је вест, као и записи беседа Архијереја наше свете цркве.
Царска Лавра Манастир Бањска код Звечана, задужбина Стефана Уроша II Милутина, обележила је 700 година постојања, на Празник Преноса моштију св.архиђакона Стефана, у четвртак, 15. августа 2013. Св. Архијерејску Литургију служио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа шумадијског Јована, будимљанско-никшићког Јоаникија, рашко-призренског Теодосија и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија, као и 25 свештенослужитеља из више епархија СПЦ. На Литургији је Владика Теодосије произвео настојатеља манастира Бањска јеромонаха Данила у чин протосинђела.
Свечаном богослужењу су присуствовали и високи представници Владе Србије: министар правде и државне управе Никола Селаковић, министар културе Братислав Петковић, министар за грађевину Велимир Илић, директор Канцеларије Владе Србије за КиМ Александар Вулин, директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама Милета Радојевић, саветник председника Србије Марко Ђурић и помоћник директора Канцеларије за КиМ Мирко Крлић. Богослужење је завршено благосиљањем славског колача и пригодним беседама као и уручивањем ордена Св. Саве 2. реда председнику општине Звечан др Драгиши Миловићу и директору Трепче у Звечану г. Јовану Димкићу за несебичну помоћ Цркви у обнови светиња и изградњи нових храмова на подручју општине Звечан и шире у Епархији Рашко-призренској.
После сечења славског колача епископ Рашко-призренски и косовскометохијски Теодосије рекао је да тај значајан јубилеј опомиње да се радујемо, јер смо дочекали тако велики јубилеј, али и да тугујемо јер је „по лепоти надалеко чувена светиња” у лошем стању. Владика Теодосије је истакао да су и 1313. као и 2013. година времена тешка за цркву, народ и државу, али да обновом Бањске можемо да обновимо и себе. Митрополит Амфилохије рекао је да је Косово и Метохија „глава Лазарева” и да би Србија без те главе била „безглава, или у најмању руку Београдски пашалук”.
Епископ рашко-призренски је рекао да би сви, укључујући и цркву, државу и народ, требало да уложе напоре да манастир Бањска поврати средњовековни сјај. Епископ Теодосије је истакао да је много векова манастир био познат због свог богатсва и лепоте, али да је храм током своје историје дуге 700 година био нападан, пустошен, рушен, скрнављен и претваран у џамију. Сви би требало да учине све да ова светиња поврати сјај који је имала у средњем веку, поручио је епископ рашко-призренски. Позив да се обнови манастир упутио је и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин је рекао да постоје и земаљска и небеска Србија, „која се једна у другој огледају и једна у другој траже ослонац и оправдање свог постојања”.„Седам векова су Срби разапети између две велике земаљске истине, између правде која је на њиховој страни и између силе која никада није на њиховој страни. Разапети у ових седам векова доказали смо да можемо да опстанемо, да постојимо и да се не застидимо свог постојања”, рекао је Вулин.
Након послужења у манастирском конаку, изведен је музичко-сценски приказ „БАЊСКО ЗЛАТО“. Поред глумице Јасмине Стоиљковић, која је и аутор овог приказа, учествују глумци Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Дејан Цицмиловић, Мишко Ракочевић, као и КУД “Копаоник“ из Лепосавића. Несебични допринос овом музичко-сценском приказу дали су Народно позориште у Београду, композитор из Париза Петар Гојковић, композитор Владан Грајић, Мирјана Стевовић , Татјана Јанковић и Ненад Илић. Након културно-уметничког програма приређен је свечани славски ручак.
Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану који је саграђен између 1313. и 1317. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањића налази се на обали истоимене речице, десне притоке Ибра, у подножју планине Рогозне, недалеко од Звечана.
Краљ Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре био сахрањен, међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а 1460. године у бугарски град Софију, где се и сада налази.
Извор: Радио Слово Љубве, Епархија рашко-призренска
