У Великој сали Руског центра за науку и културу у среду у 18:30 сати биће представљена књига „Благоверна Јелена Лазарева Балшић“. Књига је издање „Светигоре“ и „Цркве Лазарице“, објављена уз Благослов Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија и Епископа Крушевачког Давида Перовић. Опширније у наставку вести.

Реч је о својеврсној Философско-Теолошкој студији заснованој на историјским чињеницама, о славној кћери Светога кнеза Лазара Јелени Балшић (1465/6-1443), средњовековној владарки Зете, Захумској војвоткињи, непоколебљивој и неуморној заштитници и бранитељки Православља, ратници и великој песникињи. У књизи се говори и о низу других значајних личности наше историје. Кроз дело је предочен и низ значајних историјских збивања којима обилује бурно и преломно доба у коме је живела јунакиња.
Посебно се говори о Јелениној плодној сарадњи са њеним духовником Никоном Јеруслимцом, монахом-исихастом и богословом, уједно, једним од најобразованијих људи касног средњег века у Срба. Њихово заједничко књижевно дело, и Никоново богословско, обогатили су искуство Зете и Митрополије Зетске поставши уједно битно сведочанство српског духовног и књижевно-културног идентитета уопште.
Истиче се утицај исихастичке духовности на тадашње свеколико стваралаштво српског народа. Исихазам, духовни покрет од највећег значаја за историју православља, носио је живи, живоносни, Богосусретни, одговор православног Истока на духовне, културне и цивилизацијске процесе који су се одвијали на тадашњем римском Западу. Тај одговор је значио да православно учење није никада прихватило онај дуг схоластички пут негован на римском Западу, а који је опустео веру првих хришћана. Под благодатима те духовне климе српска средњовековна држава доживела је дане убрзаног привредног развоја, и посебно процвата културе и уметности. Средњи век у Срба био је зато уистину златан.
Кључ за тумачење српске историје и разумевање важних историјских личности, међу њима и Јелене Башић, понуђен овом књигом, је Косовскозаветни, будући да Косовски Завет и Лазарева жртва дају смисао свим борбама, сеобама, страдањима и победама српског народа на његовом трновитом, али спасоносном путу ка Небеском Јерусалиму. Једноставно речено,  без Косовског Завета и Лазареве жртве српски народ себе не може да објасни.
Књига садржи и два Прилога. Први, са два текста: Безмолвије или Исихија и Свети Григорије Палама и Богословско утемељење и образложење духовног искуства Цркве
У Други Прилог Стиховање  сврстане су неке од најлеших песма наше Узвишене Средњовековне Поезије где се, уз Јеленино чувено Отписаније Богољубно, нижу песме кнегиње Милице, Јефимије, Деспота Стефана Лазаревића...
Дело красе и личне фотографије ауторке Марије Маје Д. Недељковић снимљене у чудесно лепим пределима Скадaрског језера и у Јелениној Задужбини на острву Бешка.
 

Извор: Радио Слово љубве - Информативни програм