Најновије информације из Помесних Православних цркава можете прочитати у наставку:

Украјински председник обећао да Кијево-печерска лавра остаје у  канонској Цркви

Председник Украјине Владимир Зеленски потврдио је да ће канонска Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије, на челу са Његовим Блаженством, митрополитом кијевским и све Украјине, остати у својем дому, у Кијево-печерској лаври и да ће бесплатно користити Лавру.  Кијево-печерска лавра непрестано је изложена претњама расколника и ултранационалистичких група, које желе одузети онај део Лавре који држи држава од Украјинске Цркве и дати је разним расколачким украјинским деноминацијама или украјинским унијатима. Пошто Црква легално дели Лавру са државом или, боље речено, држава јој  дозвољава да остане тамо, ситуација је сложена и понекад збуњује.

Величанствена Кијево-печерка лавра, основана у 10. веку пре Великог раскола, била је први руски манастир, и сматра се зачетником руске монашке традиције, и колевком Руске Цркве на обалама Дњепра, где се догодило крштење историјских Руса 988. године. Дуго су је сматрали највећим од свих руских манастира, по личностима које су се овде подвизавале, попут патријарха Макарија Антиохијског, који је у 17. веку допутовао у Рутенију (данашњу Украјину) и Московију. Овде почивају  целебне мошти великог збора древних светих.

У данашњој Украјини, Лавра - светско наслеђе Унеска, „национално светилиште“ и „културна атракција“ - такође је седиште Украјинске Православне Цркве и званична резиденција кијевског митрополита. Лавра је и физички и правно подељена на два дела - горња и доња територија Лавре - и док оба технички припадају украјинској влади, Украјинској Цркви је дозвољено да то користи и борави. Тако је настало та сложена прича.

Наиме,  Горња Лавра је под државном контролом, док је Доња под Црквом. Држава је правни власник читаве територије, а Цркви је дозвољено да је користи према уговору.

Године 1988. о хиљадугодшњици крштења историјске Русије, совјетске безбожне власти су дозволиле Цркви да поново успостави монашку заједницу на територији Далеких пећина у Доњој лаври и тако је започео поновни процват црквеног живота.

У данашњој Украјини практично сличан секуларни систем постоји на темељима претходног совјетског система, где нека већа светилишта попут Кијево-печерске и Почајевске лавре, као и катедрала Свете Софије (наведена у списку културног добра Унеска као и Кијево-печерска лавра) правно припадају  украјинској влади, која може одлучити да их даје у закуп или дозволе Црквама да их привремено или трајно користе. Расколничкој Православној Цркви Украјине, на пример, било је дозвољено да користи катедралу Свете Софије за свој „сабор уједињења“ и „свечани чин устоличења“, као и за њену крсну литију.

Киејво-печерска лавра је од 90-их година 20. века увек у пракси припадала Украјинској Православној Цркви, ако не и формално правно. Украјинска Црква има потпунију контролу над Доњом Лавром, где се састаје Свети Синод, овде су смештени и Кијевска духовна академија и Семинарија, као и манастирско братство. Украјинска Црква такође слободно користи велике катедрале у Горњој Лаври за редовна богослужења, у координцији  са владом која управља тамошњим музејима. Украјинска Црква слободно отвара Доњу Лавру, као манастир, свим поштованим посетиоцима, који такође могу посетити Горњу Лавру, али када нема служби; државни музеји - не Црква - могу наплаћивати улаз  посетиоцима. Живот Лавре је, дакле, подељен на два света, активни манастир и Академија са снажним духовним животом, и државни музеји који делују као културне, историјске и туристичке атракције.

Извор: Orthochristian (са енглеског протођакон Радомир Ракић)

https://orthochristian.com/133232.html

**

Хуманитарна помоћ из Русије за ратом оштећену цркву

Хуманитарна помоћ је достављена цркви Успења Пресвете Богородице у граду Забадани чијој се обнови стара Руска православна црква. Током заједничке хуманитарне акције, Центар за помирење зараћених страна на територији Арапске Републике Сирије и Бојево братство, руска национална организација ратних ветерана, упутили су су пакете хране верницима у невољи

Поред тога, недељна школа при цркви добила је од руских ветерана спортску опрему, и то фудбалске стативе, кошеве за кошарку, столове за пинг-понг, лопте и шах. Пре грађанског рата ову школу је похађало преко 700 деце; приређивани су спортски догађаји, фестивали и омладинске активности. Тренутно у њему живи само 150 ученика.

Као што је напоменуо Дмитриј Саблин, први заменик председника Бојевог братства, црква у Забадани је одувек била привлачно место за хришћане. Током рата овај град, који се налази 30 км удаљен од Дамаска, више пута су заробили милитанти Џабхат ал-Нусре и хришћани су морали да напусте град. Успенска црква са својом двовековном историјом опљачкана је и оштећена.

Тренутно се богослужење одржава у суседној згради, али већ за месец дана, према митрополиту селевкијском Јефрему, викару Патријарха антиохијског и свег Истока, православни у Забадани надају се окупљању у цркви и до краја године завршити рестаураторске радове у њој. „Помоћ и подршка Русије за нас су врло важни. То је гаранција да ће се избегли хришћани вратити кући и да ће  остати у својој земљи,“ нагласио је Владика.

Омладинска група ове парохије изложила је руским гостима свој рад, као што су часови веронауке  са децом. За госте су отпевали хришћанске песме и позвали их да дођу за Божић у већ обновљеној цркви. Верници при цркви Васкрсења  у Москви, који су сиријским недељним школама редовно помагали, обећали су да ће им послати божићне поклоне.

Извор: Московска Патријаршија (с руског протођакон Радомир Ракић)  https://mospat.ru/ru/2020/08/10/news185847/

**

Бејрут: Оштећено неколико цркава

Неколико цркава православне Антиохијске Патријаршије оштећено је у главном граду Либана, Бејруту. Међу зградама у четврти Ахрафији које су задобиле веома значајна оштећења налазе се црква светог великомученика Димитрија на гробљу, црква Светог Николе и православна болница светог Георгија.

Отац Јоил Насиф при православној цркви Светог Димитрија описао је оно што сматра чудом, рекавши: „Напустио сам цркву са својом децом дванаест минута пре експлозије ... стигли смо кући и када сам се вратио у цркву да видим шта се догодило, био сам запрепашћен.“

Како  показује драматични видео приказ, сама црква је озбиљно оштећена, али када је отац Јоил је ушао у олтар, оставо је задивљен.

„Када сам ушао у олтар, био сам изненађен - олтар је био нетакнут! Свети путир је био нетакнут, можете видети да се Свето Јеванђеље и кандило на престолу нису  ни померили, мошти светаца ... чак ни стакло није разбијено! Значи, у кризним временима тражимо знакове за светлост у тами. Осетио сам да је то знак. Али потребне су нам молитве, а не само наше Цркве, него и свих грађана Либана - потребне су нам молитве. У врло лошој смо ситуацији, па су нам потребне управо ваше молитве. Молим вас молите се за нас.“

Антиохијска Црква је такође позвала верне да „читају молебан у цркви и код куће, да се моле Богородици - Марији, Матери Божјој - да избави свет од невоље и ходатаји у Бога својим молитвама да се спасу душе наше“.

Извор: Orthochristian (са енглеског Информативна служба СПЦ) https://orthochristian.com/133230.html

**

Бивши потпредседник Габона примио православну веру

Бруно Бен Мубамба, бивши потпредседник афричке државе Габон обратио се у свету православну веру на празник Крштења историјске  Русије и примио крштено име Владимир.

Господина Бен Мубамба примио је у православље познати украјински протојереј Андреј Новиков, старешина цркве Животодавне Тројице на Врапчаним брдима, која се налази у подножју монументалног Московског државног универзитета. Протојереј Андреј напомиње да је ово први габонски православни политичар који је обављао тако високу функцију и да је господин Бен Мубамба добро верзиран у разликама између православне и римокатоличке вере.

Савез православних новинара цитира о. Андреја када каже: „Велика ми је радост што је овај човек тако далеко од куће пронашао Истину и направио апсолутно свестан избор [да се обрати у православље]... Сада ће се вратити своме главном послу дома. Он је први габонски православни политичар уопште, посебно овог нивоа.“

Извор: Orthochristian (са енглеског Информативна служба СПЦ)

https://orthochristian.com/133123.html

**

Редовна богослужења на црквенословенском у Вазнесенској цркви у престоници Јордана

Дана 3. августа 2020. године, на празник пророка Језекиља, по благослову архиепископа кириакупољског Христофора  (Јерусалимска Патријаршија), започела су редовна богослужења на црквенословенском језику у једном другом јорданском храму – у цркви Вазнесења Господњег у Аману.

Богослужења, која, по благослову старешине Руске црквене мисије у Јерусалиму, архимандрита Александра (Јелисова), врши игуман Михеј (Селијаков), старешина Подворја Мисије у Јордану, посећују Руси, Украјинци и верници из других бивших република Совјетског Савеза.

На крају богослужења, у недељној школи се редовно одржавају часови из катихизиса, верске наставе.

Извор: Московска Патријаршија (с руског Инфо служба СПЦ)

https://mospat.ru/ru/2020/08/05/news185796/

**

Фото: интернет страница https://orthochristian.com/133230.html