Поводом преноса моштију Светог Мардарија у суботу, 18. јула 2020. године, у манастиру Светог Саве у Либертивилу било је молитвено и веома свечано, известила је Епархија новограчаничка-средњезападноамеричка.

По благослову Епископа новограчаничко-средњозападноамеричког Г. Лонгина, ове године на дан - у част и славу - Светог Мардарија, одржана је празнична литија (10 километара) од манастира Нове Грачанице (Треће Језеро) до манастира Светог Саве у Либертивилу. У часном входу је учествовало око 350 верника, а литију је предводио архимандрит Серафим (Балтић), игуман манастира Нове Грачанице и секретар Епархије, заједно са још неколико свештеника. Учесници литије свих узраста пешачили су у дугачкој колони од ране зоре, носећи свете иконе и појући духовне песме.

Литургијско сабрање је предводио Епископ новограчанички-средњозападноамерички Г. Лонгин уз саслужење Епископа умировљеног славонског Г. Саве и великог броја свештеника и ђакона. Светој Литургији је присуствовао Архиепископ чикашки и средњоамерички Г. Петар, који је по завршетку службе преломио славски колач.

Света Литургија је служена под павиљоном на имању у Либертивилу преко реке, тако да су сви верници могли да присуствују и узму активног учешћа. Свету архијерејску Литургију су додатно улепшали својим појањем студенти Богословског факултета на челу са деканом студената г. Драганом Арсићем.

По завршетку службе беседио је Преосвећени г. Лонгин благодарећи Богу за дивни дан и догаћај. Захвалио је верном народу на доласку и помоћи коју својој Цркви  указује, призивајући молитвено заступништво светитеља Божјих и поручио: „Срби у Америци су посебно благословени јер су дали светитеље као што су Свети Николај и Свети Мардарије. Огромна љубав према Богу и роду учинила је да Владика Мардарије буде изузетан пастир, велики визионар и ревностан мисионар“, рекао је Владика Лонгин и навео сведочења савременика Светог Мардарија, Јелене Лозанић и Божидара Пурића: „Врло интересантно о Владици Мардарију у својој књизи пише Јелена Лозанић (1885-1972). Она је била представница српског Црвеног крста у Америци. Описујућу прославу Видовдана 1920. године у Њујорку између осталог каже: „Тога дана сам била веома поносна на нашег владику Мардарија Ускоковића. Дошао је специјално из Чикага да би помогао у црквеној служби. Пошто је обавио Свету Литургију на црквено-словенском, он је своју главну беседу одржао на енглеском. Била сам задивљена елоквенцијом његовог говора, јер ми је речено да је енглески учио само годину дана. Говорио је течно и без иједне грешке, а када се дотакао Косовске битке, њене симболике и значаја за нас Србе, приметила сам да је Владика оставио дубок утисак на све присутне у цркви, међу којима је било доста нашег српског народа”. Српски дипломата и књижевник Божидар Пурић, у биографији Боже Ранковића, пише: „Мардарије је био доброта без страсти, физички веома леп, а жив у покрету, нестваран као сан. Био је калуђер без лицемерја без трунке зависти и мржње, без сујете...“

Вредни домаћини су се побринули да сви присутни буду гостољубиво дочекани и да проведу један пријатан и богоугодан дан у Либертивилу. Након завршетка Свете архијерејске Литургије, Владика Лонгин је дипломираним студентима Српске православне богословске школе Свети Сава поделио дипломе, а затим је са својим свештенством још једном захвалио верницима што су дошли у великом броју.

Извор: Епархија новограчаничка-средњезападноамеричка

Фото: Епархија новограчаничка-средњезападноамеричка