Парастосом пред спомеником у Великој Хочи код Ораховца, на коме су исписана имена осамдесет четворо Срба убијених и киднапованих у ораховачкој општини од 1998. до 2000. године, 18. јула 2020. године обележена је 22. годишњица од напада терористичке такозване "ОВК" на Србе у ораховачком крају, када је, за само неколико дана киднаповано стотину Срба а убијено седморо, извештавају Оливера Радић и Слободанка Грдинић, а преноси Радио "Светигора" Митрополије црногорско-приморске.
Парастос су служили протојереј-ставрофор др Милош Весин парох јужночикашки и ленсиншки и професор на Православном Богословском Факултету СПЦ у Либертивилу, архимандрит Стефан (Миленковић) игуман манастира Зочиште, протојереј-ставрофор Миленко Драгичевић парох великохочански, отац Веља Стојковић парох ораховачки, отац Кирило Дечанац и ђакон Милан Станојевић из Ораховца. Парастосу су присуствовали мештани Ораховца и Велике Хоче, придржавајући се прописаних мера заштите од корона вируса.
Испред Удружења киднапованих и несталих овога краја присутнима се захвалио г. Негован Маврић који је казао да је ово спомен обележје живи зид коме ћемо се увек поклањати. Он је захвалио свештенству и верницима сабраним у Великој Хочи, а посебно оцу Милошу Весину који је дошао из Чикага.
У беседи којом се обратио окупљеним верницима отац Милош Весин је казао да су нас на овом месту сабрала осамдесет четири имена, животне приче и најблиставије свеће у једином могућем незабораву који је само памћење у Христу.
“Стојимо пред осамдесет четири живе воштанице, упаљене у периоду од 1998. до 2000. године, када је српски народ на овим просторима поново био на својој голготи. Немојмо заборавити да смо Црква тек онда када смо на Крсту јер са крста се не силази, са крста нас скидају. А једном је Неко други и у наше име направио такав избор, оставивши у нама духовни код који повезује нас, који данас јесмо у времену и простору са онима који су данас пред престолом Божијим, међу којима су и ове осамдесет четири српске жртве. Међу овим именима видим и деду и оца, и сина и унука из многих породица овдје. Видим оно што је требало да буде снага, утхјеха и окосница српске будућности овдје. Колико год да је празнина у свима вама, исто толико треба да знате су они обогатили небеске просторе јер пред Господом нико није мртав, пред Богом су сви живи. Ми, који овдје стојимо, ту смо захваљујући њиховим жртвама а вјерујем и њиховим молитвама“ - казао је, између осталог отац Милош Весин пред спомеником страдалим Србима у Великој Хочи.
Тог страшног дана, 18. јула 1998. године, припадници такозване "Ослободилачке војске Косова" су на подручју општине Ораховац извршили масовно киднаповање и егзекуцију Срба и Рома. Само током јула месеца 1998. године, у овој општини је убијено 47, а у логоре такозване "ОВК" је одведено више од 100 људи. Киднаповање, убиства и паљење српских и ромских кућа је настављено и касније, тако да је из села Ретимље, Оптеруша и Зочиште, протерано комплетно српско становништво. Многи мештани овог краја, српске и ромске националности се и даље воде као нестали. Само из села Ретимље је у једном дану отето 14 мушких чланова породице Костић.
Исте године, из манастира Светих Козме и Дамјана у Зочишту, који датира из 11. века, отето је шест монаха, који су касније после интервенције ОЕБС-а и Међународног црвеног крста пуштени.
Драгици Маврић је отета цела породица – седамнаесторо чланова.
У Ораховцу и околним селима живело је преко пет хиљада Срба. Данас их има мање од хиљаду.
У продужетку чујте и беседу коју је прота др Милош Весин произнео по одслуженом парастосу невино пострадалим Србима, за чији звучни запис благодаримо Оливери Радић, новинару и професору из Ораховца и радију "Светигора" Митрополије црногорско-приморске.
Извор: Радио "Светигора"
Фото: Оливера Радић
