У манастиру Гориоч код Истока у Метохији 16. јуна 2020. године сахрањена је игуманија, мати Исидора. Заупокојену литургију и опело служио је Епископ рашко-призренски Теодосије са многобројним монаштвом из више епархија СПЦ, уз присуство повратника из метохијских средина који су везани за Гориоч. У беседи на опелу Епископ Теодосије је рекао да је мати Исидора „својим смирењем и трпљењем била у свему пример својим сестрама, никада не остављајући монашко правило и богослужење. Својом појавом ширила је мир око себе, знајући да је управо мир Божији најпотребније стећи у животу и да тај мир Божији представља царство Божије које је унутра у нама“. Игуманија Исидора наследила је игуманију Дарију у Гориочу и у најтежем периоду потпуне изолације и угрожене безбедности, под заштитом КФОР-а чувала са својим сестрама манастир и бринула о повратницима у овај део Метохије. Вечан спомен мати Исидори.

Мати Исидора цео свој век провела је као монахиња у манастирима Сопоћани и Гориоч код Истока. Рођена је у Руишту код Звечана 1942 године и замонашена у Сопоћанима, где је са тадашњом игуманијом Даријом и сестринством вредно радила на свим послушањима обнављајући ову велику немањићку светињу. Одлуком тадашњег епископа 1996. године мати Дарија са сестрама прешла је из Сопоћана у манастир Гориоч јер је Сопоћани претворен у мушки манастир. Монахиње, а међу њима посебно мати Исидора, натавиле су вредно да раде и обнављају и ову метохијску светињу, древни метох манастира Високи Дечани. Мати Исидора преузела је управу манастира 2010. године и са њој својственом скромношћу и љубављу према сестрама и свим поклоницима обављала је ову дужност до упокојења. Упокојила се у недељу на празник Свих Светих и Св. Аве Јустина Ћелијског, 14. јуна, након краће болести, мирно предавши своју душу љубљеном Господу коме је од младости посветила свој живот.

Извор: Епархија рашко-призренска