„Наше надање је Господ и дух Светога Василија и Светога Петра, а наш залог су прадедовски завети, који су увек истицали и подстицали слободарски дух, етику чојства, поштовање, поштење и правичност“, истакли су универзитетски професори из Црне Горе поводом јучерашњег рушења конака манастира посвећеног Светом Василију Острошком на Бриској гори код Улциња, известила је Митрополија црногорско-примоска.
Преносимо реаговање професора у целини.
Како је остало записано, генијални Његош при једном сусрету изјавио је: „Знате ли где je највећа слобода? У Црној Гори, чије кључеве ја држим“. Након скоро двеста година ситуација се изокренула.
Најновија дешавања сведоче нам да је Цркви објављен рат. Вероватно по мигу, с већ препознатљивим блиц-приступом. Не би било страшно да се то не дешава усред Европе, у веку највиших цивилизацијских достигнућа, у Црној Гори Петровића.
Моћници овога света одлучили су да искористе безаконе законе, које доносе у атмосфери једноумља и с врло јасним и прецизним, можда и договореним циљем, ваљда да би потврдили своја програмска начела. Овога пута, први пут у црногорској историји (јер то нису радили ни комунисти), они су кренули у рушитељски подухват. Срушили су манастирски конак Светога Василија данас, а сутра ће…
Заборављају да само један од осам квадраната задовољава три јединства: законско, етичко и професионално.
Надали смо се да ће у миру и разумевању, уз договор и поштовање чињеница, доћи до решења које би било задовољавајуће за све заинтересоване стране. Сада се више не може околишати са тобожњим преговорима, експертским тимовима, итд. Преговори постају беспредметни.
Рат је објављен Цркви, самом Богу, Светом Василију и свецелом православном живљу. Црква нема оружје, нема САЈ-овце (иако ни они не треба да делују по наредби једне партије и једнога човека), нема подршку центара моћи, али има молитву, пост и веру у Господа. Црква упорно и стрпљиво позива на љубав, дијалог и разумевање, а власт одговара све већом репресијом. Тражимо да се одмах престане са прогоном Цркве и да се што пре настави започети дијалог, који треба у најкраћем року да има као исход уклањање спорних одредби безаконог закона.
Да ли је случајно што се све дешава након Тројичиног дана?
Апсолутно не. Непосредно после дана када је формирана Црква треба доказати силу и моћ (можда и дата обећања), и показати рушилачку снагу. Питање које лебди у ваздуху јесте: у ком мрачном казамату је све ово договорено? Но, за неколико деценија и оно што је стајало под ознаком тајно постаје јавно, јер се мењају времена, а са њима и овлашћена лица која одређују степен тајности података.
Наше надање је Господ и дух Светога Василија и Светога Петра, а наш залог су прадедовски завети, који су увек истицали и подстицали слободарски дух, етику чојства, поштовање, поштење и правичност.
НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Фото: Митрополија црногорско-приморска
