На данашњи дан пре 16 година у пожару је изгорело више од половине објеката Манастира Хиландар на Светој Гори. Зашто је горела светиња, ко је помогао да не страда све, шта је све пожар открио и имамо ли довољно снаге и вере да свету српску царску лавру обновимо, за Радио Слово љубве говори Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог Манастира Хиландара - емисију "Под знаком питања", од 3. марта 2020. можете чути на линку испод (кратки изводи из разговора који је водила Сања Лубардић је на крају):

Емисија Под знаком питања: http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=21863

Хиландар је раније страдао у великим пожарима, али је најразорнији пожар избио у наше време, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Пожар је почео нешто након 1 сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Убрзо, пожар се, захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве. Уништено је и тешко оштећено 5897м2 или близу 55% корисне површине.

У првим сатима монаси су покушали да савладају стихију и да у исто време евакуишу најугроженије свештене предмете и драгоцености. У цркви је одслужен и кратак молебан пред чудотворном иконом Богородице Тројеручице. Ватрогасци су успели да савладају неприступачан светогорски терен и стигну тек ујутру. Конаци су горели сатима, јер се пожар спуштао на ниже спратове постепено, након што би дрвена конструкција изгорела и попуштала под тежином обрушених камених плоча кровног покривача.

Хиландарском братству су међу првима у помоћ притекли монаси из светогорских манастира. Већ следећег дана је пристигла и помоћ саме Свештене општине Свете Горе из Кареје, грчке државе, војске али и наших људи и њихових грчких пријатеља из Солуна и околине. Обнова траје до данас.

Извор: Радио Слово љубве; Задужбина Хиландара