Високи гости из Грчке - архимандрити Никанор и Василије и сестре из Манастира Свете Лидије из Аспровалте, посетили су на празник Сретење, 15. фебруара, а са благословом Патријарха Иринеја и залагањем др Далибора Ђукића професора Црквеног права на Правном факултету у Београду, Храм Светог Јована Владимира у насељу Медаковић, известила је за Слово љубве гђа Зорица Ковачев из ове духовне заједнице. Свету Литургију су служили гости из Грчке уз саслужење свештенства поменуте цркве. Архимандрит Никанор, који је духовник Манастира Св. Лидије, се у беседи осврнуо на прослављање и важност црквеног празника Сретења Господњег као и на Државни празник Републике Србије, говорио је и о повезаности и пријатељству грчког и српског народа. У име домаћина се захвалио свештеник Игор Лукић. Преводио је г. Далибор Ђукић. Затим су гости били на трпези љубави у парохијском дому, где се водио разговор пун љубави и пријатељства.
Сестринство Манастира Свете Лидије из Аспровалте претходно је на свечаности у Председништву Србије одликовано Сретењском орденом првог степена за несебичну љубав према српском народу, између осталог и због тога што су монахиње током 1995. године примиле хиљаде избегле српске деце током акције "Олуја", направиле српску школу, крштавале их и одгајале.
Ево шта о њима каже господин Далибор Ђукић:
Православно хришћанско сестринство Света Лидија основано је 1958. године као монашка заједница чији је циљ ширење хришћанских вредности у савременом друштву. Да би вршиле своју мисију монахиње су, између осталог, основале највећу црквену штампарију на Балкану, прву црквену радио и телевизијску станицу у Грчкој, изградиле су модеран дечији камп који може да прими више стотина деце, баве се издаваштвом и другим активностима које на савремен и, модерном човеку, приступачан начин преносе учење Православне цркве.
Мисионарско деловање сестринства није ограничено само на Грчку. У периоду између 1993. и 2010. године у дечијем кампу сестринства боравило је око 20 000 деце из свих православних земаља. Међу њима убедљиво највише је било малих Српчића, који су погођени ратом у Славонији, Крајини, Босни, Херцеговини, Косову и Метохији налазили привремено уточиште у Манастиру Свете Лидије. Целокупно деловање сестринства током ратних деведесетих година било је усмерено на пружање помоћи угроженој српској деци: у летњим камповима боравило је преко 10. 000 малишана из ратом погођених области, сестринство је куповало медицинска помагала за децу која су током рата постала инвалиди, школа у Аспровалти претворена је привремено у српску школу како би се деци из Републике Српске омогућило да у миру наставе своје школовање, организовано је слање конвоја помоћи народу Републике Српске, сестринство је проналазило донаторе и хранитеље за ратну сирочад, давало је стипендије ученицима и студентима и збрињавало српске рањенике са свих ратишта.
Оснивач и дугогодишњи духовник Сестринства блаженопочивши архимандрит Теофилос Зисопулос је добитник Ордена Његоша првог реда Републике Српске и Ордена Светог Саве првог реда Српске Православне Цркве.
Није могуће на једном месту навести све чиме је сестринство Свете Лидије задужило српски народ. Вредни су дивљења љубав и пожртвовање монахиња, које су у најтежим тренуцима српској деци пружиле све што су могле, а за узврат нису тражиле ни очекивале ништа. Показале су на делу хуманост, алтруизам, несебичну подршку и неизмерну љубав према српском народу.
Извор: Радио Слово љубве
